Бод за утеху

Две скунде пре него што се огласила сирена за крај утакмице, бек домаћих Босанчић је кроз шуму ногу и руку зоне гостију упутио, више из очаја, шут на гол гостију да би лопта, на његову велику радост и радост домаћина на терену и у гледалишту, некако завршила у голу одличног Радовића. Тако се без победника окончао један, пре свега борбени сусрет где су ривали улагали у одбранама пуно енергије да сачувају своје мреже уз помоћ расположених голмана, па отуда и не баш велики број погодака.

Од самог почетка утакмице ”витезови” су ставили до знања мотивисаним домаћинима да им неће тако лако оставити бодове. Осим у три наврата на почетку утакмице када је резултат био поравнат (1:1, 2:2, 5:5), у највећем делу првог полувремена предност је била од 1 до 3 гола за госте. Нису при свом највећем вођству два пута (6:9 и 10:13) гости успели да реализују шутеве са 7 метара, и можда да већ тада преломе утакмицу у своју корист. Голмани, Радовић посебно, и Стојић су обележили први део утакмице низом сјајних интервенција тако да су дали највећи допринос да се на одмор оде са два гола предности.

У наставку сусрета кренули су домаћини на све или ништа, нападајући ” витезове” са сви позиција што им је донело, после дужег времена, ново изједначење (34. мин – 14:14). Голови су се тешко постизали, колико због непрецизности нападача, толико делимично и због успешних голманских одбрана на обе стране (43. мин – 16:16, 49. мин – 17:17). Потом гости први пут у другом полувремену долазе до два гола предности (51. мин – 17:19), али не и да је задрже. До краја сусрета они су били ти који су стицали предност, задњи пут у 56. мин (20:21), а домаћини уз доста среће успевали да поравнају резултат, и да на већ описани начин дођу до једног бода.

Сигурно да ”витезови” више жале за другим бодом, посебно када се има у виду однос искључења у односу на домаћина, па су тако били почетком другог полувремна чак и са два играча у ”минусу” на терену. Обзиром на развој догађаја током свих 60. минута млада екипа домаћина, уз похвале за приказану борбеност и хтење, посебно у тренуцима када су подржани бодрењем са трибина, може бити више него задовољна оствареним резултатом.

Нема пуно времена да се задржава на оствареном у Врбасу, закљуци ће се сигурно извући, и уз очекивање да ће им форма ићи узлазном линијом пријатељи и да поштоваоци ”витезова” и овог пролећа имају, као много пута до сада, разлоге за задовољство. Следе нова искушења, а прво је већ у уторак 8. марта када екипа ”Обилића” у четврт финалу Купа Србије на Бањици са почетком од 18.30 часова дочекује Супер лигаша из Суботице, екипу ”Спартак Војпут”.

РК ”ВРБАС” – РК ”ОБИЛИЋ” 21 : 21 ( 11 : 13 )

Сала: ЦФК ”Драго Јововић”.
Гледалаца: 250.
Судије: Дарко Грубачки (Зрењанин) – Душан Војводић (Нови Сад)
Седмерци: Врбас 2 (1) Обилић 5 (3).
Искључења: Врбас 10 мин Обилић 18 мин.

ВРБАС: Скубан, Перовић, Шајин 2, Самарџић 1, Босанчић 3, Грозданић 2 (1), Бечејац, Јуракић, Војичић 4, Ранисављевић 2, Комненић 2, Ђукић, Милић 4, Киолибарда Ми, Килибарда Ма 1, Милутиновић (тренер: Веселин Килибарда).

ОБИЛИЋ: Радовић, Стојић, Илић, Љубичић 1, Бијелић 1, Стојковић, Аничић 5 (2), Биочанин 1, Миљаковић 3, Мирић 3, Павић 2 (1), Огњановић, Теодоровић 1, Ћирић 2, Драговић, Џамић 2 (тренер: Братислав Обућина).

Играч утакмице: Горан Радовић (Обилић)