”ДАКИ” НА НОВОМ КОЛОСЕКУ

Након петогодишњег боравка на клупи ”’Витезова” некадашњи њихов играч, затим помоћни па први тренер Даниел Петковић запловиће неким другим рукометним водама.

Након серије слабих резултата најмлађег Београдског члана Аркус рукометне лиге, док се расплмсава њихова борба за опстанак и наредне сезоне у елити, без тензија и пребацивања кривице на друге, клуб и досадашњи тренер су се другарски растали стављајући интересе клуба у први план. Ова година, која је на одласку, као и у многим спортским и рукометним колективима одлази у доста хаотичном стању. Кадровске промене у играчком саставу, повреде, а посебно нови здравствени проблеми код солидног броја чланова клуба, са и ван игралишта, озбиљно су уздрмали и пореметили редове ”Витезова”. Велике напоре учинили су сви у клубу да се колико год је то било могуће екипа стабилизује, придошлице уклопе у систем рада, и тако задржи лепу позицију коју је клуб стекао задњих година у рукометном свету. Несумњиво да је у свему томе велики удео имао и ”Даки”, који је о свему томе рекао:

”Када сам после играчке, натавио са тренерском каријером у моме ”Обилићу” као млади тренер уз већ провереног Бату Обућину, брзо сам стекао пуно поверење људи из Управе клуба да будем први тренер. Играчки састав који сам наследио био је добар склоп искусних и млађих перспективних играча које је красило велико другарство на и изван терена. Резултати које је та дружина остваривала ишли су узлазном линијом и пре три године ушли смо у наш највиши ранг –Супер лигу Србије. Тако је Београд поред староседелаца Партизана и Црвене звезде добио после дужег времена и трећег члана елите. Рад, резултати и целокупна атмосфера одисала је јединством и великим дружељубљем, па и када је било проблема све се лакше решавало него исто то у другим срединама.

Међутим, време је строг судија и брзо се ствари мењају ако ниси стално на бранику. Од момента када је већа група играча успешно окончала студије, долази до осипања једне од најуспешнијих генерација које је клуб имао, а проблеми се јављају у појединачним доласцима играча било искусних који су били на заласку богате каријере и младих, амбициозних и неискусних играча из ниже разредних клубова. Долази до разних одсуствовања са припрема и тренинга јављају се повреде, мање или веће, и све се то одразило на игру и пласман у претходној сезони која је прекинута због Короне. Сви смо били затечени са новим, светским здраственим проблемом, али смо се међу првима у овом спорту организовали за наредне изазове, па смо тако били један од ретких рукометних клубова који је обавио, сматрам, врло успешне припреме у Врњачој Бањи. У раду ми се прикључио такође некадашњи играч и интернационалац Марко Павловић при чему је играчки састав био знатно измењен, посебно и подмлађен. Све то, уз доста осцилација у бројности играча на тренинзима, утицало је да се није успоставила ”хемија” у екипи како треба, што се одразило се лоше на резултате који су кулминирали поразом у последњем сусрету са Крагујевчанима. Сигурно да ми је све то тешко пало јер је Обилић био и остаће заувек мој клуб, коме желим све најбоље и да избори опстанак и пуно успеха са Марком”.

Шта друго рећи него се захвалити Дакију на посвећености у раду са ”Витезовима”, на радовању после победа, чешће и туговању после пораза, ређе, на незаборавним повратцима са путовања и тренуцима када рукомет није био у првом плану.

Даки, срећно и успешно ти било на новим рукометним колосецима, а Обилић, као што си и сам рекао, остаје заувек твој.