ВИТЕЗОВИ ПОТОНУЛИ У ”ЈЕЗЕРУ”
Након две претходно одигране утакмице, по оценама многих неутралних гледалаца, игра Витезова је оцењена као врло задовољавајућа и квалитетна, посебно што су им ривали биле екипе из самог врха Лиге. На жалост Витезови то нису поновили и на паркету хале ”Језеро”, где су домаћини лакше него што су и очекивали, дошли до нових бодова.
Почетак утакмице показао је са колико респекта екипа тренера Милосаљевића улази у дуел са београђанима управо због њихове игре на претходне две утакмице, што најбоље илуструје кретање резултата у том периоду (1:1 – 2.мин; 2:3 – 4.мин; 4:5 – 7.мин; 6:6 – 11.мин). Када је расположени ветеран на голу домаћина Златановић, у периоду од два минута одбранио седмерце Сладићу и Топаловићу могла се наслутити даља судбина Витезова. Осим расположеног Шапоњића и донекле младог Гојковића у тим тренуцима није било код гостију играча који би озбиљније угрозио гол домаћих. Златановић је суверено владао пред својим голом одбранама са свих позиција, мада су се Витезови у једном тренутку поново ”вратили” у утакмицу (11:10 – 20.мин). Међутим од тог тренутка, па све до краја полувремена, на терену је била само једна, домаћа, екипа која је тих десетак минута решила у своју корист резултатом 6:1, при чему су истовремено гости упутили на противнички гол чак девет шутева (још један промашен седмерац). Када се зна и да су домаћини у првом полувремену у фази одбране начинили 23. фаула, а гости само 8, онда је потпуно јасна слика о односу снага на терену у првих тридесет минута.
Наставак утакмице почео је даљом доминацијом домаћина који је лако увећао предност на највећу на утакмици од осам голова (19:11 – 33.мин). Тек тада Витезови, предвођени искусним Митровићем и распуцаним Гојковићем, односно Дражићем на голу, почињу озбиљније да играју и угрожавају гол Златановића па су брзо и преполовили заостатак (20:16 – 38.мин). Морао је тада тренер Милосављевић тајм-аутом да раздрма своју екипу која поново преузима контролу на терену и одржава стечену предност која није била мања од четри гола (25:21 – 51.мин; 27:23 – 55.мин; 28:24 – 57.мин). И то је било највише што су Витезови урадили овом приликом у Крагујевцу упутивши домаћину честитке на заслуженој победи којој је, по оцени тренера обе екипе, највећи удео дао још један некадашњи играч Витезова, ово пута то је Бошко Станисављевић.
За очекивати је да се што брже, уз обавезне поуке, ово издање Витезова архивира и да се сви заједно окрену према наредној утакмици где ће угостити екипу Југовића из Каћа.
СПД РАДНИЧКИ – РK OБИЛИЋ 32 : 25 ( 17 : 11 )
Сала: ”СББ Хала Језеро”
Гледалаца: 300.
Судије: М. Секулић (Панчево) – В. Јовандић (Панчево)
Седмерци: Раднички 3 (3) Oбилић 6 (2)
Искључења: Раднички 4. мин Oбилић 6. мин
РАДНИЧКИ: Златановић (13. одбрана / 4 седмерца), Маљевић, Станисављевић 6 (1), Грубор 6, Продановић – кап 2, Мутавџић 3, Мојсиловић, Касаловић 1, Баруџић 5 (2), Кнежевић 4, Утвић, Ђерић 2, Станојев 3, Васиљевић, Јовановић (1. одбрана), Ивановић – (тренер: Ж. Милосављевић).
ОБИЛИЋ: Савић, Буквић 2 (1), Топаловић 3, Гојковић 5, Младеновић, Јестровић, Дражић
(7. одбрана), Милутиновић – кап 1, Мандић 4 (1), Aнтић, Tурудић 1, Митровић 2, Шапоњић 4, Ћирић 2, Сладић 1, Антељ (3. одбране) – (тренер: М. Павловић).
МВП играч утакмице: Бошко Станисављевић (Раднички)