ВАЖНИ БОДОВИ

Након дебакла у претходном колу на Убу, Витезови су збили редове и мотивисано приступили утакмици са Врањем као битној, али не и пресудној за опстанак. Просто речено ”математика” им је говорила ”што можеш данас не остављај за сутра”. Неколико играча још ”ровитих” од повреда из претходних утакмица као и здравствених ”прескакања” играчких обавеза просто су овој утакмици пришли са одлучношћу да одбране своје буњиште. И на крају, упркос неизвесне завршнице, ипак су успели у томе.

Са енергичним присупом од првог судијско звиждука домаћини су донекле збунили госте који су очито били под утиском утакмице Обилића на Убу, а ову утакмицу отворио је првим од туце голова које је ове вечери разиграни Мандић постизао са свих позиција. Почетно вођство домаћина (3:0 – 4.мин) одржавано је и поред ”буђења” гостију (6:2 – 7.мин; 9:5 – 12.мин: 11:7 – 15.мин) због чега је стратег Жутих већ после непуних 18. минута искористио два тајм-аута. И уместо да су ове принудне паузе донеле некакав бољитак гостима, оне су још више допринеле сигурности домаћина чијим бродом су поред већ апострофираног Мандића зналачки ”управљали” сигурни Сладић у нападу односно Тасић на голу. Било је у игри Витезова, поред изузетне борбености, лепих потеза који красе ову игру па им се капитал увећавао што су били ближи одласку на одмор (15:9 – 20.мин; 18:11 – 23.мин; 20:12 – 27.мин).

Несумњиво да је оно што је искусна екипа са југа Србије преживљавала у првих тридесет минута нешто што нису доживели одавно у дуелима са екипама са којима играју у Плеј Ауту. 

У првих десетак минута наставка утакмице Витезови су испромашивали (1.седмерац) или погубили лопти колико за цело прво полувреме што се одразило и на семафор (22:19 – 41.мин). Ни тајм аут, ни вишеструке измене, нису донеле промене на боље у игри домаћина који су у првих 20.минута другог полувремена постигао свега три гола! Продубљена зонска игра гостију очито давала је резултате на коју се нису адаптирали домаћи играчи, посебно млађи, па су разбрањени Гашић и искусни Челица у нападу задавали велике проблеме Витезовима. Како је време одмицало то су гости успостављали резултатску равнотежу јер су домаћини брзоплетим и исхитреним потезима вратили наду гостима да можда и остваре победничке снове (25:21 – 51.мин; 26:23 – 54.мин). Повратак у игру играча који су створили Витезовима леп капитал у првом полувремену, пре свих Мандића, пореметила се зона гостију који су у више наврата преоштром игром заустављали домаћине. Тасић је са неколико везаних одбрана ”угасио” госте који су имали изгледан резултат за преоктет (27:25 – 57.мин), да би мирнију завршницу Витезовима обезбедио Мандић са неколико успешно реализованих седмераца. Несумњо да су гости у другом делу уложили велики напор да анулирају поприлични заостатак, а од свега успели су да изборе пристојан пораз.

Бодовима из дула са Врањанцима Витезови су великим корацима закорачили у Суперлигу и наредне сезоне, тако да утакмицу наредног викенда у Лесковцу могу дочекати сасвим спокојно.

РК  OБИЛИЋ – РK  ВРАЊЕ  1957    29 : 27  (21 : 14)

Сала:  УСЦ ”Вождовац”

Гледалаца: 250.

Судије:  М. Алимпић (Б. Паланка) – З. Црњански (Б. Паланка)

Седмерци:  Oбилић  7 (6)   Врање  5 (4)

Искључења:  Oбилић 2. мин   Врање 8. мин (ДК – Ђорђијевић 53.мин)

OБИЛИЋ: Остојић, Савић 3, Гојковић 2, Јовановић 1, Иванић 2, Милутиновић (кап), Чоловић, Стојановић, Maндић 12 (3), Турудић, Станић, Митровић, Бандука 3, Сладић 6 (3), Тасић (13. одбрана / 1.седмерац), Бећировић (тренер: М. Павловић).

ВРАЊЕ 1957: Гашић (12. одбрана), Денковић, Ракић 4, Стевановић (кап), Васић 5 (1), Поповић, Шпањевић (1. одбрана), Петровић, Станојковић, Ристић, Челица 8, Ђорђијевић 2, Миловановић 2, Чекић, Праштало 6 (3), Димитријевић (тренер: Ђ. Теодоровић).

МВП   играч  утакмице:   Ненад  Мандић  ( Обилић )