СЕЛИДБА ИЗ ЕЛИТЕ

После осам сезона, седам везаних, Београд је остао без трећег члана
Супер лиге, екипе Обилића. Тако се Витезови селе у Супер Б лигу коју
им је донео фрустрирајући двомеч са екипом из Кикинде која ће, уз
зрењанински Пролетер, бити друга екипа из Баната која је у овој сезони ушла у елитно такмичење. Дуго ће се у главама Врачарца вртети филмове две утакмице баража у коме су на крају седмерци одлучили ко ће се радовати, а ко туговати. За туговање Витезови су искључиво сами криви пре свега што су пропустили да све одлуче још на првој утакмици одиграној пре три дана у Кикинди када су предност од седам голова волшебно претопили у минус од пет голова. Са таквим исходом прве утакмице у београдском реваншу било је, пре свега психолошки, много лакше ”наранџастима” да бране солидан капитал, него што је било на ”плавима” да достигну односно престигну предност гостију.

Стручни део Витезова несумњиво да је уложио велики труд како би
припремио екипу у којој већина играча по први пут ”јури” заостатак
где је цела сезона стала у 60 минута. Под утицајем таквог психолошког стања пред утакмицу било је очито да је оно било на страни гостију што најбоље илуструје кретање резултата већим делом првог полувремена (3:3 – 8.мин; 6:6 – 16.мин). Теже од очекиваног Витезови су погађали мрежу гостију којима је такав ”ритам” ефикасности успорених домаћина потпуно одговарао, тим више јер су доста рано, због повреде руке, лишени озбиљније помоћи лидера екипе, капитена Лисице. На то су се надовезала и три брза искључења, у првих 16 минута, прегрубог стожера одбране Трнинића, чиме су се Витезовима много ”олакшали” услови за игру и повољан резултат. На њихову жалост њихова десна страна напада са Бујишићем и Стојановићем, који су заједно у првом полувремену постигли 10 од 13 голова, није имала у нападу адекватну подршку остатка екипе како би остварили убедљивију предност од само два гола (13:11) и тако много растарећенији оду на одмор.

У другом знатно ефикаснијем полувремену (21:18) гледаоци, од којих
су гостујући били доста бучнији, играо се рукометни ”шах” где су
Кикинђани имали много пута правовремени одговор на стечену предност домаћина када је у више наврата стекао предност од обећавајућа три гола (17:14 – 35.мин; 19:16 – 39.мин; 24:21 – 46.мин). Такво кретање резултата није збунило госте који што због свог умећа, што због повремене индолентности домаћина, посебно у одбрани, правовремено успевају да минимализују резултатски заостатак (17:16 – 37.мин; 19:18 – 42.мин; 22:21 – 45.мин). Силно мотивисане госте није пореметило ни ”буђење” домаћих присталица који су дали ветар у леђа домаћину који успева први пут и да достигне заостатак од пет голова из прве утакмице (27:22 – 50.мин). Муђутим у неколико наврата након поравнања минуса из Кикинде (28:23 – 50.мин; 29:24 – 53.мин; 30:25 – 54.мин) гости су налазили пролаз до мреже пробуђеног Тасића, тим пре што је одмицање времена било на њиховој страни и тако лагано гасили велико хтење домаћина у коме су они чинили грешке на своју штету. У трилер завршници (31:28 – 57.мин; 33:28 – 58.мин) први играч утакмице Јовановић својим десетим, а задњим гостију (33:29 – 59.мин) са играчем мање, подигао је драматичност утакмице на максимум. До тада изврсни, а каснији трагичар Стојановић, изнудио је седмерац који први стрелац Витезова Бујишић претвара у погодак на 13 секунди пре последњег звука сирене (34:29). Одбраном ”деветерца” по истеку 60 минута Тасић је сачувао предност својој екипи која је била довољна само да се приступи извођењу ”седмераца”. На рулету, како се обично назива одлучивање победника извођење најстрожих казни, испало је на крају да је све било одлучено већ наком одбрањеног седмерца голмана Ковачевића првом
извођачу код домаћина Стојановићу. Сви каснији извођачи из обе екипе били су непогрешиви па је тако бољим извођењем седмераца дванаести члан Супер лиге. Сигурно да извођење седмераца није одговарало Витезовима јер су са реализацијом седмераца од само 67% најслабија екипа ове сезоне у том сегменту игре, а због чега су остали са 6-7 бодова мање на салду после одиграна 22. кола са чиме би избегли и играње овог баража.

Тако су Витезови пропустили прилику да на домаћем терену потврде
чланство у најелитнијем домаћем рукометном такмичењу, које су успевали претходних сезона да остваре без играња баража, тако да је сезона за њих окончана на најгори могући начин, а који су прави разлози за овакав пласман сигурно да ће имати о чему да разговарају у периоду који следи.

РК OБИЛИЋ – РК КИКИНДА ГРИНДЕКС 38 : 34 (34 : 29 / 13 : 11)

Сала: УСЦ ”Вождовац”
Гледалаца: 300.
Судије: С. Бердић (Београд) – Ф. Шорак (Београд)
Седмерци: Oбилић 4 (4) – (5-4) Кикинда 4 (3) – (5-5)
Искључења: Oбилић 16. мин Кикинда 16. мин

OБИЛИЋ: Радисављевић, Остојић 5 (1), Дошеновић, Милинчић, Драшкић, Иванић, Јовановић 3 (1), Стојановић 8 (1), Мандић 3 (1), Турудић (кап) 3, Дурацовић 5, Бујишић 10 (4), Шапоњић 1, Ћирић, Бандука, Тасић (10 одбрана / седмерац) – (тренер: И. Сладић)

КИКИНДА ГРИНДЕКС: Балабан, Цвијановић, Лисица (кап) 1, Трнинић,
Јокић 4 (1), Ћосић 4 (1), Тодоров 1, Врговић 7 (3), Китановић, Микић,
Панић 5 (1), Поповић, Јовановић 10 (1), Бошковић 2, Ковачевић (1
одбрана / седмерац), Максимовић (5 одбрана) – (тренер: С. Комарек).

МВП играч утакмице: Огњен Јовановић ( Кикинда Гриндекс )