IN MEMORIAM

БОРИСЛАВ БУЦА СТАНИСАВЉЕВИЋ

(25.11.1940. – 08.04.2021.)

После дуже болести животну и рукометну сцену напустио је Борислав
Станисављевић, у рукометним круговима свима препознатљив као БУЦА.
Отишао је човек који је, док год су му то здравствене околности
дозвољавале, био уз своју прву и једину рукометну љубав, уз свој
’’Обилић’’.

Своје дружење са рукометом Буца је започео у дугогодишњем спортском језгру Београда, на пољанама и двориштима Чубуре и Црвеног Крста, определивши се старијим братом Миком Станисављевићем (касније познатим тренером), после тада доминантног фудбала, за спорт који је тек започео са развојем. Легендарни Микела Обрадовић је далеке 1957. године са групом ентузијаста ударио темеље рукометног клуба ’’Обилић’’ чији је први капитен био управо Буца Станисављевић. Та генерација ’’Витезова’’ тренирала је и играла у дворишту ОШ ’’Војислав Илић’’, а прву званичну утакмицу предвођени Буцом Станисављевићем (1 гол) одиграли су већ априла 1957. године против РК ’’Синђелић’’.
Тренер и играчи које је Микела окупио били су наредне две деценије
носиоци развоја и напредка клуба који је постао велики расадник
квалитетних играча и тренера. Све до сезоне 1965/66. Буца је носио
дрес Врачараца, да би по престанку играчке каријере имао различите
улоге у свом матичном клубу. Мењале су се генерације играча, тренера и управа, али ни једна од њих била је не замислива без свима вредног и драгог Буце који је у сваком тренутку био уз њих, на и ван терена.

Буцин рад у клубу рефлектовао се и на остале сфере овог спорта, па је
тако више година као представник клуба, искуснан и принципијелни
спортски радник, био у органима и на делегатским листама РС Београда не запостављајући ни једног тренутка свој ’’Обилић’’. Љубав према рукомету и клубу Буца је пренео и на млађе чланове фамилије па је тако
син Милош, пре одласка из земље, био члан генерације која је у сезони
1993/94. изборила улазак у Прву лигу.

Године су пролазиле, али ни једног тренутка приврженост и љубав према клубу није јењавала, тако да је, након ’’пензионисања’’ у рукометним органима РС Београда, Буца био више година члан Скупштине клуба и председник Надзорног одбора РК ’’Обилић’’ као и службени представник на званичним такмичењима. У рукометну пензију Буца Станисављевић је и званично отишао 2019. године када се на другом меморијалу још једне легенде ’’Обилића’’ – Аце Рашковића, преселио у гледалиште.

Буциним одласком отишао је огроман део историје рукометног клуба
’’Обилића’’, кога ће памтити не само многе генерације рукометног клуба него и спортисти из осталих клубова овог Спортског друштва.

За све што си дао и урадио за своје ’’Витезове’’ БУЦО једно велико и
вечно ти хвала.

Последњи опроштај од Буце Станисављевића је у понедељак 12. априла у 12,30 часова на Новом гробљу.