ИГРА МАЧКЕ И МИША

Први део првенства Витезови су закључили на не баш славан начин утакмицом са државним прваком и неприкосновеној екипи из Новог Сада. Наиме, од првог минута је интернационални састав новог селектора Србије Бориса Ројевића држао током свих 60. минута ногу на гасу не остављајући изнуђеном саставу гостију ни тренутак предаха. У таквом одмеравању снага, углавном млађана постава тренера Павловића је често сувише наивно и брзоплето покушавала да угрози гол одличног двојца голмана домаћих и за тако нешто бивали су кажњавани муњевитим контрама односно погодцима са линија од 6 и 9. метара. Једноствно Витезови, осим часног и прилично тешког пораза, нису нешто друго ни заслужили.

Једино што је вредно помена у игри Витезова на овој утакмици је период у првих петнаестак минута (0:2 – 3.мин; 1:3 – 4.мин; 6:6 – 11.мин; 9:8 – 14.мин). Тражио је у том периоду тренер Ројевић, мењајући широки ростер играча, добитну поставу након чега почиње канонада на гол сасвим солидног и једног од малобројно ”позитивних” Витезова – голмана Тасића. За техничке грешке или изнуђене ретко успешне шутеве гости су муњевито кажњавани головима углавном са шест метара или контри (18:10 – 25.мин). Поред Тасића код гостију се још игром у нападачким акцијама истако најмлађи Витез – пивот Иванић. Резултат таквог односа снага на терену, после истека тридесет минута, да је ”Вошина” предност од десет голова (22:12) била је најава потпуног дебакла гостију  у преосталом времену.

Да ситуација по госте буде још тежа већ на почетку другог дела долази до повреде, у њиховим редовима, најискуснијег на терену Мандића па су након тога многи из њиховог табора почели све чешће да гледају пут семафора на којима као да је време стало док је заостатак из минута у минут растао   (26:12 – 36.мин; 30:13 – 38.мин; 34:15 – 48.мин). Голмани Обилића били су као глинени голубови изложени канонади шутева незадрживог Воркапића, споља Тунижанина Азиза или са ”црте” снажног Ратковића. Једноставно беспомоћни младолики састав Витезова добио је праву и опомењућу лекцију небили стекли праву слику о својим играчким могућностима и познавању рукометне вештине и да ће им требати још доста мукотрпног рада да направе помак у играчкој каријери. Као куриозитет треба напоменути несвакидашњи случај  да једна екипа за 60.минута не ”заради” ни једно искључење као што је био случај са играчима Обилића на овој утакмици. Резултат 23:7 за првака по истеку шездесет минута најбоље илуструје шта је претходно изречено.

Мораће Витезови врло брзо да архивирају неуспели излет у Нови Сад и буквално у ходу да се престроје за наредних седам мечева у оквиру Плеј-аута у коме ће стртовати са четврте позиције од осам екипа са којима ће се борити за опстанак. Резултати до сада међусобно одиграних утакмица ових екипа стављају Обилић на респектабилну позицију која им не гарантује и безбрижно доигравање. Такоће играње у Плај-ауту започети већ у среду 10. априла (18.30) када ће дочекати екипу Југовића из Каћа.

РК  ВОЈВОДИНА – РK  OБИЛИЋ   45 : 19   (22 : 12)

СЦ  ”Слана Бара”    Гледалаца 100

СЕДМЕРЦИ:  Војводина 3 (3)    Обилић 6 (3)

ИСКЉУЧЕЊА:  Војводина 4. мин   Обилић  0. мин

ВОЈВОДИНА: Лучин (10. одбрана / 3.седмерца), Воркапић 9 (2), Азиз 7, Вукољак, Ратковић 7, Трнавац (5. одбрана), Миленковић 2, Сунајко 4, Пушица, Рађеновић 1, Пешић 3, Томић 3, Ђорђић 2 (1),  Голубовић 3, Пукхоуски 3, Николић 1 (тренер: Б. Ројевић).

ОБИЛИЋ: Остојић 3, Савић, Денић 1, Младеновић, Гојковић, Иванић 5, Јовановић 1, Чоловић (0 одбрана), Мандић 2, Турудић (кап), Станић 4, Бандука 3 (2), Сладић, Тасић (8. одбрана / 1. седмерац), (тренер: М. Павловић).

МВП – Играч утакмице: Аиди Мохамед Азиз (Војводина)