БОЛАН ПОРАЗ

Витезови су у року од само пет дана, пред бројним ТВ аудиторијумом
обе утакмице, доживели минималне поразе који могу бити у крајњем
исходу фатални по њих. Све то ће још теже преживљавати јер су у оба
наврата реално они могли до тријумфа, а до чега није дошло највећи
кривци су управо они сами. Страственијим љубитељима рукомета биће све јасније када се зна да су само због неискоришћених седмераца остали без сва четри бода (шут збирно 11-6) и поред 25(3) одбрана својих голмана.

Током првих тридесет минута водила се тешка како се каже ”рововска” борба где су гости само у првом минуту били у вођству
(0:1). И на овој утакмици, скоро пресликано као на претходној са
Црвеном звездом, актери промашаја или грешака били скоро исти
”извршиоци” који нису научили лекцију од пре пет дана. Све то имало
је за последицу да је ”жуто цвеће” имало у више наврата предност до
два гола (3:1 – 8.мин; 7:5 – 14.мин; 11:9 – 26.мин). Ипак захваљујући
поново одбранама одличног Тасића резултат је у овом периоду био
поравнат чак седам пута. И уместо да оду на паузу са повољнијим
резултатом због два промашена седмерца (одбранио најстари играч
утакмице Златановић – 43. године) и превише грешака (7) имали су о
чему да ”попричају” са тренером Сладићем у свлачионици.
Наставак сусрета подигао је температуру у прохладној хали у Врању,
пре свега од темпераментног гледалишта, које је све бучније било уз
своје љубимце а што су им они вратили повољнијим бројкама на семафору. Новајлија Пештић, придошао из Партизана дан пред утакмицу (!) предводио је нове саиграче у тренуцима када им резултат није био по вољи (12:13 – 31.мин; 21:22 – 52.мин), а ветеран на голу домаћих Златановић је одбранама у правим моментима за домаће при нерешеним резултатима спречио потпуни преокрет на терену (20:20 – 48.мин; 22:22 – 52.мин; 23:23 – 54.мин; 24:24 – 57.мин). Уз
Тасића најбољи појединац код гостију Мандић није имао праву ”подршку” саиграча у завршници утакмице тако да су мотивисани
”жути”, без суспендованог тренера Теодоровића, успевали игром у
последња три минута да успешније окончају ову рукометну драму (актери и дешавања са врло сличном завршницом Обилић – Ц. Звезда). Превагу је у тим моментима донео некадашњи играч гостију и МВП ове утакмице Алекса Буквић, и тако донео велико разочарање у редове бившег клуба.
Права је штета што се нису извукле добре поуке из претходне, како се
не би поновиле и на овој утакмици, где су ривали дошли до важних
бодова мање својом, а више заслугом Обилића.

Пред ЕХФ паузу Витезови ће угостити другог градског ривала, овог са
шампионским амбицијама, екипу Партизана (недеља – 3.новембар 18,00), а у наведеној паузи морали би да се максимално мобилишу небили повећали ”сиромашни” салдо освојених бодова.

С.Д.Р.К. ВРАЊЕ 1957 – РK OБИЛИЋ 26 : 25 ( 12 : 12 )

Сала: Спортска Хала
Гледалаца: 450
Судије: Д. Цветковић (Лесковац) – И. Николић (Лесковац)
Седмерци: Врање 8 (5) Oбилић 5 (3)
Искључења: Врање 6. мин Oбилић 6. мин (28.мин – ДК Јовановић)

ВРАЊЕ 1957: Буквић 3, Стевовић, Денковић, Драгољевић 7 (4), Рудић, Трајковић, Тркуља 4, Петровић 3, Утвић 2, Пештић 6, Додић, Павловић,
Јевтић 1, Андановски, Златановић (12.одбрана / 2.седмеца), Ивановић (тренер: В. Павловић).

ОБИЛИЋ: Тасић (11. одбрана / седмерац), Остојић, Милинчић, Драшкић 2, Антељ (1. одбрана / седмерац), Денић, Иванић 4, Јовановић, Милутиновић (кап), М. Поповић 4, Стојановић 4, Мандић 9 (2), Турудић 1, Дурацовић, Ћирић 1 (1), Бандука (тренер: И. Сладић).

МВП играч утакмице: Алекса Буквић (Врање 1957)