ОТРЕЖЊЕЊЕ

Након изврсно приказане игре претходног викенда у Црвенки и оствареног резултата, овог пута на гостовању у Ади исти састав Витезова, просечне старости 21,6 година, представио се у знатно слабијем издању. Управо тамо где је пре недељу дана, појединачно и екипно, пре свега у нападу, имао изврсну реализацију (73%) уз несвакидашње две техничке грешке за 60 минута, овога пута све је кренуло у супротном правцу.

Са реализацијом од недопустивих 43%, уз свега четири техничке грешке, младост и неуиграност платили су данак пре свега изостанком правих процена за успешну реализацију великог броја поседа лопте (51). Последица свега била је дуга мировања противничке мреже, посебно изражена у другој половини првог дела и већим делом наставка утакмице.

У припреми за ову утакмицу доста тога је предочено од стране стручног штаба Витезова, код којих је било седам, а код домаћина три нова играча у односу на јесењи део сезоне. И поред тога, у првих петнаестак минута игра и кретање резултата били су на страни гостију (2:3 – 5. мин; 5:6 – 9. мин; 6:8 – 12. мин; 8:9 – 14. мин).

И у тим тренуцима, када су били у резултатском „плусу“, предност је могла и морала бити убедљивија да је реализација са позиција оба крила била на очекиваном нивоу. Док се почетно порозна одбрана Витезова постепено стабилизовала, на другој страни придошлица на голу домаћих и најбољи појединац сусрета, Миловановић, постао је нерешива енигма за напад гостију.

У периоду од 14. до 30. минута гости су постигли свега четири гола, последњи пет минута пре краја полувремена (14:13 – 25. мин), са паузама од три до пет минута између погодака. Посебно кризан период био је од 21. минута (10:11) до краја полувремена, када су постигнута само два гола (оба у 25. минуту) и када се домаћин практично „нудио“ да полувреме не заврши са минималним заостатком (14:13).

Поуке из првог дела нису се одразиле на игру гостију у наставку, напротив – проблеми су били још израженији. Напади су постајали безидејнији, а голови све ређи, посебно када су у игри били млађи и неискуснији играчи.

И поред голгетерске неефикасности обе екипе (31–45. мин / 3:4), резултатска неизвесност (15:15 – 36. мин; 17:17 – 45. мин) давала је наду да ће исход кренути у корист Витезова. Тренер Павловић је мењао поставе у потрази за добитном комбинацијом, али без значајнијег ефекта, посебно јер у наставку нису реализована чак четири седмерца (три различита извођача).

Све што су гости пропуштали, дисциплиновани домаћини су користили, искористивши и најдужи „пост“ Витезова од девет минута без постигнутог гола (45–54. мин), у којем су постигли четири поготка (20:17 – 53. мин; 20:18 – 54. мин). У финишу утакмице брзоплета решења гостију, у покушају да надокнаде пропуштено, омогућила су домаћинима да дођу и до убедљивије победе него што је приказана игра можда заслуживала.

За очекивати је да ће лична самокритика сваког појединца који је бранио углед Витезова ове прохладне ноћи на северу Бачке донети бољу реакцију већ на следећој утакмици против Колубаре (субота 20:30 – Бањица).

РК „Потисје Плетекс“ – РК „Обилић“ 26:22 (14:13)

Сала: „Техничка школа“
Гледалаца: 380
Судије: А. Вукчевић (Црвенка) – М. Слива (Црвенка)
Седмерци: Потисје 3 (3), Обилић 7 (3)
Искључења: Потисје 8 мин, Обилић 10 мин

ПОТИСЈЕ ПЛЕТЕКС: Б. Манојловић (кап) (2 одбране / 2 седмерца), Кираљ, Мачкић 2, Антоновић 3, С. Манојловић 8, Мусић 2, Шимунлија 2, Кењало, Миловановић (11 одбрана), Бројчин 1, Карањац, Гере, Марјанов, Касаш, Тривуновић 3, Мирић 5 (3) – тренер: Д. Тороман.

ОБИЛИЋ: Михајлов (5 одбрана), Пушица, Буквић 2, Ј. Ђорђевић, Јели, Гојковић 4, Нађ 1, Денић 1, Бабић 4 (2), Стевановић, Стојановић 1, Игња, Турудић (кап) 5, Станисављевић 3 (1), Савић 1, Тасић (4 одбране) – тренер: М. Павловић.

МВП играч утакмице: Борис Манојловић (Потисје Плетекс)