РУТИНСКИ ДО БОДОВА

Градски, уједно и комшијски, дуел чланова Супер Б лиге припао је домаћинима без већих резултатских недоумица, мада су Вождовчани на опроштају од садашњег ранга такмичења, посебно у првом полувремену, показали да поседују млад и перспективан састав који ће тек потврдити свој квалитет. Насупрот њима, Витезови су наступили углавном са млађим играчима и онима који су у претходним мечевима имали мању минутажу. У одсуству капитена Турудића, екипу је предводио најстарији играч на терену Срђан Ђорђевић (1979), који је у потпуности оправдао указано поверење. Популарни „Зенга“ се овом приликом опростио од активног играња рукомета у клубу за који је годинама успешно наступао, а посебну симболику донео је податак да му је саиграч био и син Никола (2007). Треба забележити и деби најмлађег члана Витезова, Страхиње Петровића (2008).

Растерећене такмичарског притиска, обе екипе су последњи првенствени сусрет одиграле у жељи да кроз надметање прикажу потенцијал младих играча који тек треба да покажу своје праве вредности. Када су домаћини већ у 12. минуту стекли убедљивију предност (9:4), деловало је да су гости рано прихватили пораз. Међутим, предвођени одличним кадетским репрезентативцем Вањом Радивојевићем на голу, Вождовчани успостављају равнотежу и из минута у минут чине меч све занимљивијим (12:11 – 26. мин). Младост и неискуство на обе стране донели су велики број промашаја и техничких грешака, али и доста погодака, па су домаћини на одмор отишли са минималном предношћу – 16:15.

Очигледно је да је тренер Павловић током паузе имао шта да замери својим играчима, пре свега због великог броја изгубљених лопти. Савети из свлачионице уродили су плодом, па су Витезови у наставку брзо стекли нову осетнију предност (23:16 – 42. мин), коју су овога пута успели да сачувају до краја меча. Гости, предвођени првим стрелцем и капитеном Гугољем, нису одустајали и настојали су да казне сваки пропуст домаћина. Ипак, главна препрека био им је искусни голман Срђан Ђорђевић, који је низом успешних интервенција, укључујући и три одбрањена седмерца, омогућио свом тиму да сигурно одржава предност (27:19 – 49. мин; 29:21 – 55. мин).

До краја утакмице прилику су добили сви играчи из оба састава, а већина је добро искористила указане минуте. Посебно ће се памтити првенац најмлађег играча Витезова, Страхиње Петровића, у сениорској конкуренцији. Последњи судијски звиждук означио је очекиван тријумф домаћина и успешан завршетак сезоне, уз потврду добре сарадње два клуба, иако ће наредне сезоне наступати у различитим ранговима такмичења.

У ишчекивању преосталих резултата последњег кола, који могу утицати на коначан пласман Витезова и евентуалне додатне обавезе кроз бараж, зависиће и организација традиционалног „8. Меморијалног турнира Александар Аца Рашковић“.

РК ОБИЛИЋ – РК СЦ ВОЖДОВАЦ 2012 32:23 (16:15)

Сала: СЦ „Проф. др Бранислав Покрајац“
Гледалаца: 100
Судије: М. Сајић (Београд) – Б. Милекић (Београд)
Седмерци: Обилић 2 (2) – СЦ Вождовац 6 (1)
Искључења: Обилић 10 минута – СЦ Вождовац 2 минута

ОБИЛИЋ: С. Ђорђевић (9 одбрана / 3 седмерца), Пушица 2, Петровић 1, Ј. Ђорђевић, Н. Ђорђевић 2, Буквић 6, Нађ 3, Денић 6, Бабић 5 (2), Стевановић 1, Игња 1, Пешикан 2, Станисављевић 2, Гугољ (7 одбрана), Јели 1.
Тренер: М. Павловић

СЦ ВОЖДОВАЦ 2012: Белић, Савић, Станојевић 3, Вукмировић 1, Попески, Милинковић 3, Рајковић 2, Мандић 1, Митровић, Маринковић, Радивојевић (15 одбрана), Петровић 1, Гугољ (кап) 8 (1), Мавреновић 3, Веселинов, Несторовић 1.
Тренер: М. Вујичић

МВП играч утакмице: Вук Пешикан (Обилић)