Ш А М П И О Н И

”Силни оклопници без мане и страха” стихови Милана Ракића на ШАМПИОНСКИМ мајицама најбоље симболизују како су ”витезови” претходних десет месеци, из кола у коло, стрпљиво ишли ка зацртаном циљу – Супер Лиги, да би након 22 одигране утакмице то и оверили пред својим присталицама у сусрету са екипом која такође напушта Супер Б лигу, али преласком у нижи ранг.

Све дилеме око свог такмичарског статуса у наредној сезони, ”витезови” су разрешили ремијем претходног викенда у Зрењанину тако да им је утакмица последњег кола са гостима из Инђије била прилика да се више ревијално него такмичарски представе својим фановима и љубитељима рукомета на Бањици. Без притиска за коначан исход ове утакмице, играчи Обилића су желели да са још једном победом потврде прву позицију која им је припала на основу бољег скора из међусобних сусрета са екипом Мокре Горе која је такође постала члан нашег најелитнијег такмичења.

За историју клуба, за неке нове генерације ”витезова”, и то управо на 60. рођендан клуба, нека остану записана за успомену и сећање имена оних који су овај подвиг, после сезоне 2010-11, остварили дуги пут: играчи Горан Радовић (капитен), Александар Стојић, Огњен Ђурашић, Стефан Ћирић, Мирослав Мирић, Никола Миљаковић, Милорад Теодоровић, Ненад Биочанин, Растко Аничић, Слободан Павић, Игор Ђорђевић, Никола Бијелић, Александар Стојковић, Урош Милутиновић, Никола Јестровић, Урош Павловић, Марко Огњановић, Владимир Грбић, Јанко Илић, Лазар Николић, Андрија Алавања и Вељко Џамић, тренер Данијел Петковић, тренер голмана и играч Милан Радовановић, председник УО Проф. др Милан Мартић, спортски директор Милорад Лађаревић, секретар и играч Никола Крстић, статистичар Сава Матковић и медицинска служба Небојша Радић. Сигурно да су велики допринос овом успеху дали и многи други пријатељи клуба и некадашњи његови играчи које је све тешко овде побројати, а без којих је незамисливо функционисање Обилића.

Сама утакмица последњег кола протекла је у доминацији ”витезова” који су сам њен почетак препустили симпатичним гостима из Инђије (0:2 – 2.мин). На опроштају од сезоне и у слављеничком амбијенту, од превелике жеље да се прикажу у што бољем светлу, икренули су домаћини промашајима и грешкама какве им нису својствене, да би онда након лекције очитане од тренера Петковића у тајм-ауту већ након 8. минута, како је време одмицало почели колективно и индивидуално да испољавају квалитете који су их и довели на прво место. Предвођени првим стрелцем Аничићем ”витезови” су са свих позиција погађали мрежу гостију који су се трудили да њихов број буде што мањи. Међутим то им баш и није ишло од руке па је након првих 30. минута (17:10) могло је да се крене са припремом за славље. У другом делу сусрета присутни су могли да виде и умећа ”витезова” који су током првенства имали мање наступа или минутаже па су тако и они дали свој допринос да се ова утакмица оконча тријумфално и са њеним завршетком стави тачка на сезону за памћење.

Церемонија проглашавања првака Супер Б лиге за сезону 2016-17 започета признањем капитену Горану Радовићу као најстаријем играчу по стажу у клубу коме је ово била 15. сезона на голу Обилића, настављена је прво доделом медаља играчима и руководству ”витезова” од стране директора лиге Небојше Виденовића, а затим и уручењем победничког пехара капитену Радовићу. Шампионске уникатне мајице, победнички шампањац, аплаузи и честитке присутних међу којима су били и нови ривали ”витезова” у наредној сезони из редова Партизана и Металопластике, сигурно ће остати у трајном сећање оних који су се ове суботње вечери осећали као шампиони.

Али ту није био и крај прославе титуле. Код многих некадашњих чланова Обилића сигурно је остало у сећању као култни објекат њиховог окупљања, дружења и рада кафана ”Стара Србија”, а да се та традиција продужи постарала се управа клуба да баш у овом објекту свечарски прослави нови подвиг. Целокупни такмичарски погон силно подржан од руководства клуба, некадашњих играча и тренера и великог броја пријатеља изван спортског терена, заједно су дали себи одушка да уз живу свирку покажу своје музичке склоности и умећа до касно у ноћ. Заслужено и оправдано јер се овакви спортски подвизи ретко дешавају у каријери неког спортисте, а многима то остаје само не досањани сан. Зато још једном браво ”ВИТЕЗОВИ”, честитке ШАМПИОНИМА, и да покажете у наредној сезони и другим пријатељима рукомета у Србији да сте апсолутно заслужили да будете чланови наше рукометне елите.

ОБИЛИЋ – ИНЂИЈА 31:21 (17:10)
Сала: СЦ Вождовац
Гледалаца: 300.
Судије: Никола Василијић (Ниш) – Предраг Здравковић (Лесковац).
Седмерци: Обилић 1 (1) Инђија 2 (1).
Искључења: Обилић 6 мин Инђија 0 мин.
ОБИЛИЋ: Радовић, Бијелић 4 (1), Аничић 7, Биочанин 2, Миљаковић 1, Мирић 2, Павић, Стојић, Милутиновић 7, Теодоровић 1, Павловић 2, Огњановић 1, Ћирић 1, Грбић 3, Ђорђевић ( тренер: Д. Петковић ).
ИНЂИЈА: Вукославовић, Душан Петровић 1, Душановић 2, Новаковић 3, Милојевић 2, Пернар 1, Шотра 5, Котур 1, Живковић 2, Балић, Лончарски, Ћућуз 3, Јовић 1, Станко Петровић ( тренер: М. Зечевић).

Играч утакмице: Растко Аничић (Обилић)