НА РАВНЕ ЧАСТИ

Девети првенствени дуел између ”шумара” и ”витезова” први пут није
донео победника, мада једни и други могу да жале за другим бодом.
Контролни сусрет ових екипа (29:28) одигран пре месец дана сигурно је послужио као полазна основа њиховим тренерима да припреме своје пулене за овај званични меч. Међутим, више силе умешале су прсте па су ривали сада наступили без неколико појединаца битних за њихву игру и коначан резултат. То је код домаћина био изостанак првог стрелца Бојановића, док су гости били лишени два битна шрафа у њиховом склопу Ћоровића и Павића. Било како било сви ти хендикепи нису лишили љубитеље рукомета у Зубином Потоку од не толико лепе колико узбудљиве рукометне приредбе, чији се коначни исход није знао буквално до последње секунде њеног трајања.

Укупно гледајући ову утакмицу чинила су практично два прилично
различита полувремена. Првих тридесет минута протекло је у надметању ривала ко ће више пута затрести мрежу противника где су одбране биле у другом плану, па је резултат такве игре и број постигнутих голова исти колико траје и једно полувреме – тридесет. Ипак чекали су домаћи љубитељи рукомета пуна четри минута да би видели први погодак на утакмици, а онда су се екипе стално смењивале са минималном предношћу у своју корист (1:2 – 5.мин; 4:3 – 9.мин, 6:7 – 18.мин; 9:10 – 22.мин; 14:13 – 27.мин). Зато су тренери Вуковић и Петковић покушавали да саветима и изменама на терену донесу неки бољитак у игри својх изабраника, али мало тога је било и материјализовано на семафору, да би ипак домаћини били ти који су отишли на одмор задовољнији, ако ничим другим оно бар предношћу од два гола (16:14).

За разлику од првог, други део утакмице протекао је у правој рововској борби где су присутни видели доста тога што овај спорт краси почевши од лепих голова до успешних одбрана голмана, све то зачињено великом борбеношћу и хтењем да се освоји цео плен. Предвођени, у већем делу утакмице, мотивисаним креатором своје игре Томићем, и са стандардно успешним голманом Миленковићем, имали су ”шумари” и даље предност која је износила до максимално три гола (20:17 – 35.мин). Након тога следи велеобрт када на терену доминирају гости подстакнути правовременим одбранама придошлице Дражића (три седмерца), па је предност домаћина била брзо анулирана (21:21 – 39.мин). Тај залет гостију наставаио су потпуним преокретом резултата у њихову корист (22:25 – 45.мин), највише захваљујући својим ефикасним крилним нападачима Вокшијем и Аничићем. Увидевши да се, након протекле три
четвртине сусрета, њиховим љубимцима не пише добро ућуткано одличном игром ”витезова” буди се гледалиште које до краја сусрета громком подршком бива ветар у леђа ”шумарима”. Резултат тог успешног опоравка домаћина био је и потпуни преокрет резултата у њихову корист, када се њихова мрежа није затресла читавих 11. минута (27:25 – 56.мин). Све то ипак није толико депримирало Београђане који налазе снаге и мотива да још једном поравнају резултат (27:27 – 58.мин) и тако уведу утакмицу у Хичкоковску завршницу. Прштало је у границама дозвољеног у одбранама на обе стране, да би свој последњи погодак домаћини постигли са 7. метара преко најмлађег Бишевца (28:27 – 59.мин). Након свога трећег ТА (59’20”) следи организован напад гостију који резултира последњим седмерцем немоћних домаћина над Јестровићем, а који луцидни Вокши сигурно реализује по пети пут. И ту није био крај узбуђењима на овој утакмици јер у буквално њеним задњим секундама одлични Дражић у два наврата зауставља шутеве Томића са 6. метара и тако ставља тачку на овај несвакидашње узбудљив рукометни догађај.

Тако су се ”витезови” са најудаљенијег и врло ”непријатног” гостовања вратили са задовољавајућим резултатом који ће им бити
несумњиво велики мотив пред наредне утакмице, у којима ће им први бити градски ривал Партизан.

РК МОКРА ГОРА – РК ОБИЛИЋ 28 : 28 ( 16:14 )

Сала: СРЦ ”Мокра Гора”.
Гледалаца: 500.
Судије: Игор Николић (Лесковац) – Душан Цветковић (Лесковац)
Седмерци: Мокра Гора 7 (4) Обилић 7 (7)
Искључења: Мокра Гора 10. мин Обилић 10. мин

МОКРА ГОРА: Орловић, Милић 7 (1), Бишевац 2 (1), Божовић, Алексић,
Томовић (кап) 7 (2), Николић 1, Давидовић, Томић 2, Миленковић (9
одбрана) 1, Д. Касаловић 1, А. Касаловић, Ерић 3, Симовић, Утвић 1,
Ђукић 3 (тренер В. Вуковић).

ОБИЛИЋ: Радовић (кап – 1 одбрана), Николић, Подрашчић 2, Вокши 8 (5), Аничић 8 (2), Јестровић 2, Дражић (7 одбрана / 3 седмерца), Миљаковић 2, Мирић 1, Крстић, Стојић (1 одбрана), Теодоровић 2, Мандић 2, Касаловић, Ивошевић 1, Бећировић (тренер: Д. Петковић).

МВП играч утакмице: Иван Вокши (Обилић)