ЗАКЉУЧЕНА ПРЕКИНУТА СЕЗОНА

Први пут у историји рукометног спорта на нашим просторима, редовно започета сезона 2019/2020 принудно је прво прекинута, а затим и окончана након одиграног 21 кола. Разлог за тако нешто је светских размера распрострањена пандемија изазвана вирусом Корона 19, која је у свим спортским гранама широм планете изазвала несагледиве последице, које су се прво манифестовало привременим прекидима такмичења, да би након паузе од неколико месеци дошло и до принудног завршетка започетих сезона. Што се тиче такмичења у првој сезони АРКУС рукометне лиге Србије, која је наставак Савезне лиге, екипа Обилића је ушла са циљем да задржи статус стечен пре две сезоне и тако на неки начин буде екипа која полако постаје староседелац у лиги.

И у овој сезони дошло је до подмлађивања екипе углавном са играчима који су играли ниже рангове, без неког искуства и навика које изискује играње у елити. Престанак играња Стојића и Бећировића, селидба у Америку Миљаковића, ненадани породични проблеми Ћоровића, пословне честе обавезе Аничића, Мирића и Павића добро су уздрмале редове ”Витезова” који су се, предвођени тренером Петковићем, практично у ходу прилагођавали изнуђеним позицијама. Све то је доста утицало, поготово у јесењем делу, да се на више утакмица остваре резултати где су ”Витезови” били ближе освајању него губитку бодова (Шамот, Партизан, Кикинда, Рудар). Млади и нови чланови Дотлић, Урош Савић, Ерић, Митић нису се најбоље снашли у новом, много захтевнијем такмичењу у односу на оно што су до тада играли, док су они старији имали превише осцилација, појединачно и групно. Уз све то после дужег времена екипа није, највише због обавеза играча, одржала припреме изван Београда, које су пре свега биле основ за физичку спремност играча. Све то се одразило на остварени пласман и резултате након одиграних 11. кола у јесењем делу са свега 6 освојених бодова (Спартак, Пролетер, Ц. Звезда) и то све на домаћем терену, заузевши тако претпоследње 11. место.

То је укупно гледајући била игра ни налик на ону која је красила ”Витезове” у претнодним сезонама. Да све буде још теже, одмах су одиграна и прва три кола из пролећа, тако да је пред наставак другог дела пролећне полу сезоне наша екипа била сврстана у групу екипа које ће се борити да задрже статус члана највишег ранга. Пауза од 49 дана која је уследила до наставка пролећа донела је тумбања у играчком кадру, али и помак на боље у редовнијем извршавању такмичарских обавеза и игри појединаца и екипе. Клуб напуштају Вокши и Ерић, а појединци који су дуго били носиоци игре и даље имају мало више тренинга него утакмица (Мирић, Павић, Аничић), док је Ћоровић и даље био изван такмичења. Међутим, придошлице – јуниор Кнежевић, млади голман Тасић, крило У. Савић, десни бек Дотлић и најубедљивији од новајлија Драговић, бивају углавном покретачи остатка екипе где се стабилношћу форме истичу Подрашчић и донекле Јестровић, па ”Витезови” долазе постепено до нивоа игре који их је и красио у овом рангу. Да није било необјашњивог губитка бодова у Лесковцу и кикса са Шамотом код куће, одиграних седам кола је донело ”буђење” Врачараца који су са нових седам бодова и освојеним десетим местом, у тренутку прекида, остали у групи од четри екипе да се кроз Плеј Аут изборе за опстанак.

Како се у њему преносе претходни међусобни
резултати Обилић је словио као једна од две екипе која би највероватније сачувала чланство у АРКУС лиги и следеће сезоне. Да ли би се то и остварило у пракси остаће вечно питање, јер је након одиграног 21 кола (последња утакмица са Партизаном) преостало да се одигра још једно коло (Обилић – Рудар), након кога да би се знало
које екипе играју доигравања за првака, а које би се бориле да избегну Супер Блигу (две екипе). Након што су сви били затеченим стањем насталим због Короне 19, која је првих месеци однела више стотина жртава у Србији, уследило је прилагођавање новој ситуацији. Прво су се клубови (осам) у првом налету изјаснили да нема услова за даље играње (дужина паузе), да нема испадања из лиге, али ни њеног проширења, односно да се верификује затечено стање. Нова изјашњавања представника клубова ипак није било у целини услишено, тако да је УО РСС одлучио да се прекинута сезона 2019/20 поништи (као већина у Европи), да се АРКУС лига прошири на 16 екипа (2 нова члана након баража ) и да се од почетка у такмичење укључе чланови СЕХА лиге (Војводина и Металопластика).

Следи одлука УО Аркус лиге да сезона 2020/21 почне са две групе од по 8 екипа: група А (Војводина, Динамо, Партизан, Дубочица, Спартак, Кикинда, Пролетер, Првак Супер Б север-запад), група Б (Металопластика, Железничар, Нови Пазар, Шамот, Рудар, Обилић, Ц. Звезда, Првак Супер Б исток-југ). Након одиграних утакмица у групи, прве четри екипе из обе групе играле би за првака и евро купове,
односно за пласман од 1-8 места, а друге четри екипе из група играле би за пласман од 9-16 места, после чега би 15 и 16 екипа прешле у нижи ранг (Супер Б лигу). У Плеј Ауту екипе преносе међусобне резултате остварене у групама А и Б. Прилагођавајући се ново насталој ситуацији, и очекивању усвајања Календара такмичења за нову сезону (почетак лиге још није прецизиран), играчи Обилића су
један део времена факултативно провели заједно играјући кошарку у сали СД ”4. април” и рукомет на песку на Ади Циганлији.

Истовремено су обавњени разговори играча и тренера са управом клуба где су коректно изнета запажања и све оно што је обележило претходну (поништену) сезону која у целини није била задовољавајућа. Ипак она је била од приличне користи јер је донела ближе међусобно упознавање и сазревање млађих играча на и ван терена, показала не доречене могућности и слабости појединаца, потребу за корекцијом начина рада и уочених мањкавости и још по нешто, а све са циљем да тога не буде, или буде у много мањој мери, у сезони која предстоји где ће многе екипе имати велике кадровске промене у играчким саставима. За сада Обилић ће бити поштеђен нечег таквог у већем обиму, што му даје неку врсту предности у односу на многе.