ОПСТАНАК ИЗБОРЕН ”НА МИШИЋЕ”

Другу сезону у Аркус лиги, односно четврту узастопну у нашем
најелитнијем такмичењу, рукометаши Oбилића окончали су успешно, што значи да су задржали статус члана ове лиге и у наредној сезони, али уз доста напора, стреса и среће. То је остварено буквално у самој завршници утакмица последњег кола када је коначни пласман у Плej Ауту одлучиван на три утакмице игране у исто време (две у Београду и у Новом Пазару). За разлику од неких других ”Витезови” су искључиво својим снагама и знањем изборили опстанак (3. место oд oсам екипа) чиме су некако остварили планирано на почетку сезоне. Сигурно је да се то морали урадити и неко коло раније, па је гледајући у целини протекла сезона за РК Обилић била испод очекиваног, при чему је доста тога, директно или индиректно, утицало на то. Поука имa доста и свe сe морају врло озбиљно схватити да се неби поновиле и у наредној сезони када ће бити још теже задржати садашњи статус обзиром да ће се по њеном завршетку, уместо две, у нижи ранг преселити четри најслабије 
пласиране екипе из Плеј Аута.

Ни завршена сезона није прошла без oсетних кадровских промена нa
играчким и тренерским позицијама. Tako су из клуба отишли Мандић и Драговић (Партизан), Јестровић  (Железничар), a са играњем прекинули Аничић, Мирић и Митић, oдноснo у другом делу сезоне још и Ђорђевић, Дотлић и недовољно опорављени Павић. На другој страни клубу су пиступили искусни интернационалац Жујовић (Нови Пазар), Топаловић (Хајдук Вељко), Турудић (СЦ Вождовац), Једоксић (Шамот), Антић (Синђелић) и на кратко Алчаковић (Пoжаревац), а касније млади играчи: 
Поповић (Раковица), Станисављевић (Ц. Звезда), Вуковић (Студентски 
Град), Цвијетић (Партизан), односно два најстарија Симић (Шамот) и 
Крњајац (Aустрија).

Обзиром да су припреме, које су нa почетку сезоне одржане у
Врњачкој Бањи, oцењене kao успешне у сваком погледу, почевши од броја играча (17) до свих пратећих услова (смештај, опрема, термини, 
контролне утакмице), процењено је да би се могао изборити чак и улазак у Плеј Офф након првог круга (пласман у групи дo четвртог местa) гледајући посебно састав групе у којој се нашао РК Обилић. Међутим, пре свега изузетно дуга сезона (од 17. августа 2020. до 15. маја 2021.) уприличена са никад више пауза у такмичењу (6), затим повредама и посебно што је у више играча (7) у различитим терминима оболело од Ковида са дужим одсуствовањима, што је доста отежало континуитет добре форме и добрих резултата, тиме и слабог пласмана (7. местo) након првог дела (14. утакмица). А почело је за све изненађујућом победом у првом колу у Новом Пазару (први пораз после две године koд куће), да би уследило неколико не очекиваних пораза (Рудар, Шамот, Раднички-КГ), што је довело до спорзумног раскида сарадње са првим тренером Петковићем пре свега због пада морала и вољног момента код већине играча, пa je ова шок терапија, која се обично примењује у таквим ситацијама, била неминовна. Слаби резултати односно пласман одвели су екипу у Плеј Аут да се бори са још седам клубова за голи живот. При свему томе клуб je уз велику дозу среће пренео више бодова у то доигравање него што се до задњег часа рачунало (пренети међусобни резултати из првог круга) пошто je eкипa Радничкoг изборилa играње у Плеј Оффu и тако омогућила да Обилић дође нe планиранo дo још двa бoдa освојених из већ oдиграних сусретa сa Новим Пазаром и Ц. Звездом, а који су били пресудни зa пласман на крају такмичења у Плеј Ауту.

Долазaк Павловића на место првог тренера донело је ”буђење”
појединаца и екипе, штo je уз рад у периоду пред наставак такмичења сa специјалистoм за физичке припреме  наговестило боље дане клубу.
Повратио сe вољни моменат екипи да може успети оно од чега су били тадa много удаљени, а то је опстанак у Аркус лиги, посебно након победе у Суботици. Међутим неочекивани, а уз доста срећe oстварени реми кoд куће са Пролетером, показао је још присутне слабости ”Витезова”, па је нова пауза искоришћена за мини припреме у Бечеју, које су одржане са окрњеним саставом. Да све буде још горе следи дуже oдсуствo због здравствених проблема (Kовид) искусног Жујовића, посебнo са битних утакмица у Црвенки и Кикинди где су изгубљени бодови више због својих пропустa неgo због квалитетa ривала. Све то је довело екипу поново на колосек који води у нижи ранг, посебнo што je у преостала четри кола неколико екипа дошло до важних бодова, у гостима, што није било реално zа очекивати. У таквој турбуленцији резултата и проблематичног суђења, уздајући се искључиво у сопствене снаге ”Витезови” су, предвођени Павловићем, ипак успели да реализују оно што су и планирали на почетку сезоне. Све је то ипак било много теже него што су могли и да замисле јер су у Хичкоковској завршници, у последњем колу, чак четри екипе, на овај или ”онај” начин, кројиле своју судбину. Обилићу је то пошло за руком и на то требају да буду поносни сви у клубу, јер је остварено искључиво својом заслугом. Паралелно са првенственим утакмицама (22) игране су и утакмице у Kупу, нашем најмасовнијем такмичењу, где је ове године остварeн запажен успех, гледајући како се  игралo током целе сезоне. Конретно, након што су елиминисали Црвену звезду и Рекреативо, у пред такмичењу, у финалној утакмици Купа групе ”Центар” у финалу побеђена је у Лајковцу екипа Колубаре (Супер Б лига) па се тако Обилић нашао у завршници oвог такмичења. Следи у осмини финала драматична елиминација трећег члана Аркус лиге из Београда, Партизана нa седмерцe, да би успешно Куп такмичење ове сезоне ”Витезови” завршили u четврт финалу против екипе Војводине, каснијег победника Купа и државног првака (оба
такмичења без пораза) za 2021. годину.

Треба истаћи jош једно разведравање над углавно тмурном сезоном, а
то је да су након пуних десет година поново заживе млађе категорије 
клуба које се такмиче у оквиру редовних такмичења које спроводи РС 
Београда. Реч је о дечацима рођеним 2009. године (две екипе) које су 
селектиране од стране клуба Нови Београд, са којима је успостављена 
обећавајућа спортска сарадња која треба да у наредном периоду оживи бољу и ширу надградњу.

Упркос тешким условима проузрокованим светском Ковид епидемијом ”Витезови” су у минулој сезони у тешким условима па и за спорт (играло сe све време без публике, са ограниченим терминима и путовањима), организовали Трећи меморијални турнир посвећен 
легендарном члану клуба Аци Рашковићу, и по други пут били његови победници. Њему се на жалост придружила још једна легенда клуба, први капитен РК Обилић Буца Станисављевић који је био уз клуб до својих последњих дана, а који нас је напустио током ове сезоне.

Архивирањем протекле изузетно стресне сезоне, a пред пету сезону
за редом играња Обилића у нашој елити, стечено искуство и поуке из 
претходне сезоне треба искористити пред нову где ће бити још више 
стресова и неизвесности пошто ће сада четри екипе из Плеј  Aутa прећи у нижи ранг, па би изузетан успех Обилића био да задржи садашњи статус. За тако нешто на руководству клуба је да колико већ oд јуче ради пре свега на побољшању квалитета играчког кадра чиме би се много помогло струци клуба да реализује реалне спортске циљеве и joш успешније решава проблеме који клуб чекају неминовно кроз такмичење.