IN MEMORIAM

БРАТИСЛАВ БАТА ОБУЋИНА
( 1956. – 2022. )

Рукометни клуб Обилић са тугом и жаљењем све чланове, рукометне
раднике, пријатеље клуба, а посебно своје ”Витезове”, обавештава да
нас је ненадано напустио и занавек преселио на небеске терене Бата
Обућина. Човек који је цео животни век посветио својој првој љубави – рукомету, остаће у вечитом памћењу оних са којима је делио добро и
зло на и око рукометног терена.

Памтиће Бату Раковица и Канарево Брдо као најуспешнијег изданка из ове рукометом богате и надарене средине где је започео своју запжену рукометну каријеру. Играо је за ИМ Раковицу у Првој савезној лиги, а затим наставио у Црвеној звезди и Динаму из Панчева, а као члан рукометне селекције Универзитета у Београду наступао је на студентским такмичењима широм тадашње Југославије. Као један од првих из тада врло успешне генерације београдских рукометаша Бата одлази у Шпанију где је окончао играчку, а започео тренерску каријеру.

Након повратка у домовину са тајнама овог спорта учио је младе рукометаше не само у београдским клубовима (Стари Град, Вождовац, ОРК Београд, Раднички, БАСК, Обилић) већ и у рукомету посвећеним срединама (Динаму из Панчева, Новом Пазару, Мокрој Гори, Рудару из Пљеваља). У то време предводио је јуниорску женску селекцију Србије на ЕП у Турској, а радио је и у органима тренерске организације Београда и Србије.

Како је народ одавно рекао ’’Свуда пођи, кући дођи’’ тако је и Бата,
са великим искуством, у свом Београду 2012. године прихватио позив
Обилића и започео успешно дружење и рад у клубу велике традиције. У овој специфичној средини за рад тренера неки његови претходници нису се најбоље снашли управо због те специфичности која се огледала у томе што је већина јако добрих играча успешно уз играње рукомета исто тако успешно и студирала, углавном на престижном Факултету организационих наука – ФОН. Шармом, али и знањем, Бата је створио добру хемију са својим пуленима који су из сезоне у сезону напредовали као играчи и у ранговима такмичења, мада им срећа није била увек савезник. Памтиће га многи ’’Витезови’’ којима је био тренер и ’’старији брат’’ (Гога, Аца, Ћира, Профа, Мика, Крле, Ђоле, Обрад, Зуле, Шабац, Павке, Рале, Маре, Бугарин, Џама, Јестра…), као и они поред терена и њему генерацијски ближи: Буца, Аца, Брка, Крака, Крле, Даки, Сава, Неша. Наведени играчи и још многи који су прошли кроз редове Обилића у периоду од 2012. до 2016. године прешли су у
захтевној конкуренцији са Батом пут од Прве лиге до Супер Б лиге.

Сви они памтиће занавек Бату као успешног тренера и великог другара који је за сваког од њих имао разумевање за нихове играчке и животне проблеме зашта му, као тренеру и човеку, одају дужно поштовање и вечну захвалност.