ИГРА ЗА ПАМЋЕЊЕ
После очекиваних пораза од екипа које ће играти у Плеј-Оффу
(Металопластика и Динамо) Витезови су са опрезношћу дочекали екипу из Крагујевца која на свакој утакмици, кући или у гостима, има максималан приступ и бележи резултате за поштовање. То је тим комбинован од искусних и младих перспективних играча придошлих из више клубова Србије које води легендарни некадашњи репрезентативац Жикица Милосављевић. У таквој атмосфери домаћини су имали императив да ову утакмицу не изгубе чиме би знатно увећали планове за опстанак у лиги.
Притисак око важности овог дуела одразио се на почетку утакмице на домаће играче који олако омогућавају гостима да стекну опуштајућу предност (0:2 – 2.мин) при чему не успевају да савладају ветерана Златановић ни из најизгледнијих позиција. Срећом, и умећем, нису се дали збунити и врло брзо они су ти на чијој страни семафора се постигнути голови брзо увећавају (2:2 – 5.мин; 5:2 – 9.мин, 7:3 – 13.мин). Међутим сада су ”Црвени Ђаволи” ти који успевају да стану на ноге и успевају да ухвате резултатски прикључак (8:7 и 9:8 – 16.мин). Капитен домаћих Радовић постаје водећи проблем нападачима гостију за постизање голова што његови саиграчи организованим нападима највише од стране искусног Митровића и најмлђег Буквића, са више позиција, претварају углавном у погодке и тако стичу предност од три гола до краја полувремена (14:11), чиме наговештавају за њих повољан исход ове утакмице. За приказану игру у другој половини утакмице и најпробирљивији љубитељи рукомета не би могли да имају никакву замерку на игру изабраника тренера Павловића који су одиграли једно од најлепших 30. минута у Аркус лиги.
Од самог почетка наставка утакмице и вођства (17:12 – 33.мин) на терену је била само једна екипа која је надиграла немоћне госте како у скорије време то није учинио ни један њихов ривал, па и они најјачи. Мењали су крагујевчани зоне, вршили честе измене, па чак и немоћног Златановића, али разиграни ветерани Митровић и Сладић, уз прву виолину сусрета Буквића, скоро сваки пут би нашли пролаз до мреже немоћних гостију. Све то најбоље илуструје искоришћеност шута од преко 88% (26-23) што се ретко може видети у билом којем рангу рукометних такмичења у нас. Која год би измиксована постава Витезова била у игри све би почињало сигурном зоном предвођеном још једним ветераном Бећиревићем односно капитеном Радовићем, а завршавало у нападу са асистенцијама или головима свих који су играли у другом полувремену. При резултату 30:20 (49.мин) тренер Милосављевић покушавао је у последњем Там-ауту да утиче на подизање морала својим пуленима да не доживе тотални дебакл и и један од најтежих пораза последњих сезона. Али мало тога његовог било је и реализовано јер су Витезови у сваком тренутку били толико доминантни да је само било питање колико ће бити минус на конту гостију.
Несумњиво да ће игра и резултат остварен ове вечери бити главни
покретач и мотив Витезовима да макар и приближно одиграју наредног викенда у Каћу чиме би потврдили већ виђен опстанак у Аркус лиги.
РК OБИЛИЋ – РK РАДНИЧКИ 37 : 26 (14 : 11)
Сала: УСЦ ”Вождовац”
Гледалаца: 100.
Судије: Б. Радаковић (Нови Сад) – Н. Бакмаз (Нои Сад)
Седмерци: Oбилић 6 (5) Раднички 4 (3)
Искључења: Oбилић 6. мин Раднички 8. мин
OБИЛИЋ: Радовић (кап – 13. oдбрана), Савић, Буквић 5, Топаловић 2,
Гојковић 2, Јестровић 1, Дражић, Јовановић 4 (1), Maндић 1, Турудић 3,
Митровић 4, Антић 5 (4), Бећировић, Шапоњић 3, Сладић 7, Тасић –
(тренер: М. Павловић)
РАДНИЧКИ: Маљевић, Грубор 2, Станисављевић 4 (1), Продановић (кап), Мутавџић 1, С. Ђерић, Мојсиловић, Касаловић 2, Баруџић 8 (2), Кнежевић 2, Утвић 2, Л. Ђерић 4, Станојев 1, Јовановић (2. одбране), Ивановић, Златановић (8. одбрана) – (тренер: Ж. Милосављевић)
МВП играч утакмице: Алекса Буквић (Обилић)
