ПРЕРАНО ОПУШТАЊЕ
Оно што су приказали претходног викенда када су декласирали екипу
Радничког, и оно што су видели љубитељи рукомета у Каћу од стране
истог састава Витезова, неупућени би могли да оцене као да се ради о
игри двe потпуно различите екипе истог имена. Очигледно да је тријумф над Крагујевчанима имао опуштајуће дејство на екипу са Врачара која је овај пораз доживела највише својом кривицом, пре свега очајном реализацијом и најизгледнијих прилика за постизање голова.
Сама важност исхода ове утакмице била је пре свега од изузетног
значаја за рукометаше из предграђа Новог Сада у борби за голи живот,
па су такво оптерећење домаћина гости морали мудрије да искористе како би четри кола пре краја првенства и теоријски обезбедили свој
опстанак. У таквим условима почетне промене резултата биле су споре где су се ривали смењивали у вођству (2:1 – 7.мин; 3:4 – 10.мин; 5:6 – 16.мин), а што предност гостију није била убедљивија кривица је
искључиво на њима, и то не толиком заслугом једног од најбољих чувара мреже у Лиги Косановића колико серијом својих промашаја са оба крила, шест и седам метара. Уз све то се и капитен Радовић, након солидног почетка чувања свога гола, својим учинком придружио саиграчима па су домаћини стекли прву озбиљнију предност (13:10 – 26.мин; 14:11 – 27.мин) којој су се силно обрадовали њихови навијачи. Да претходни позитивни резултати Витезова нису остварени пуком срећом, већ и знањем, они су потврдили у завршници полувремена које су завршили са голом заостатка (14:15) мада су са чак девет не реализованих ”зицера” морали са 4-5 голова да га окончају у своју корист.
Шта су све познаваоцима игре, у највећем рукометном селу, показали у другом делу утакмице њени актери требало би пуно времена и простора. То се пре свега односи на игру гостију који су омогућили домаћину да чак шест минута има више играча у пољу због погрешне измене и ”замерања” судијама. Опет Витезови у неколико наврата стичу минималну предност (15:16 – 33.мин; 17:18 – 37.мин; 19:20 – 41.мин) коју због споријег враћања у одбрану дозвољавају домаћинима да ”брзим центром” или ”пасивном зоном”, највише преко распуцаног Драгољевића, дозвољавају да са свих позиција погађају мрежу гола Обилића. Када је Јовановић искључен на ”дуплирану” казну од 4. минута (22:22 – 46.мин) многима се тада учинило да је домаћин стекао огромну предност за освајање бодова. Међутим са тиме се нису сложили Сладић и дружина па, и поред великог хендикепа, поново стичу минимално вођство (23:24 – 49.мин; 24:25 – 50.мин), а које није материјализовано убедљивије како би Витезови ушли у завршницу утакмице са резултатом који би им донео психолошку предност над узпаниченим домћином.
Не ангажованом игром порозне зоне гости враћају у живот домаћине који, након 28:27 (56.мин), због нове серије промашаја ”чистих” прилика гостију (57′- ЛК, 59′- 7м; 59′- 6м; 60′- ДК) то оберучке прихватају и чак убедљивије их побеђују (31:27) него што су били поражени у
Београду (34:31). Због оваквог исхода утакмице у Каћу, као и резултата осталих ”дављеника” који се боре за ”голи живот” исход утакмице која се игра, наредне суботе на Бањици, са екипом Рудара из Костолца одредиће, по свим прогнозама, даљу судбину Витезова.
РК ЈУГОВИЋ – РK OБИЛИЋ 31 : 27 ( 15 : 14 )
Сала: Дворана ”ХРАМ”
Гледалаца: 300
Судије: Ђ. Јевтић (Лазаревац) – М. Јевтић (Лазаревац)
Седмерци: Југовић 4 (2) Oбилић 7 (5)
Искључења: Југовић 10. мин Oбилић 12. мин
ЈУГОВИЋ: Скубан, Кукић, Ковачевић 2, Драгољевић 12, Видојевић, Травар 3, Косановић (кап – 12. одбрана), Регодић 5, Нинков 2, Ђукић, Кнежевић 5 (1), Терзић, Дражић, Бошковић 2 (1), Петровић, Андрић – (тренер: В. Стојановић).
ОБИЛИЋ: Радовић (кап – 6. одбрана), Савић 3, Топаловић, Буквић 1,
Гојковић, Јестровић 2, Дражић, Јовановић 3, Мандић 1, Турудић 1,
Бећировић, Антић 3, Митровић 1, Шапоњић 4, Сладић 8 (6), Тасић (5.
одбрана / 2. седмерца) – (тренер: М. Павловић).
МВП играч утакмице: Здравко Драгољевић (Југовић)
