ЗЛАТНИ БОД
Из срца Шумадије Витезови се враћају непоражени, са бодом који је не само огроман капитал за коначан пласман него и велики подстрек тренеру и екипи за даљи рад и наставак доброг у игри које су показали и у претходном сусрету са Ц. Звездом када су стицајем околности минимално поражени. Овог пута за велико залагање и жељу да не остану празних шака у дуелу са противником на чијој клупи је дошло до смене тренера, гости су награђени резултатом који је у крајњем случају и најправеднији мада су у једном тренутку домаћини били већ ”виђени” као победници. У најави за три утакмице пролећног дела, које ће се због репрезентативних обавеза Србије одиграти још у овој години, речено је да је за очекивати бољу игру Витезова, тиме и резултата, што су у великој мери и потврдило на последње две утакмице са екипама које тренутно имају бољи пласман тиме и мирнији наставак преосталог пролећног дела када ће се много тога одлучивати. Права је штета што овом драматичном сусрету није било присутно више љубитеља рукомета, као што их је било на претходној утакмици кошаркаша, јер су играчи оба клуба буквално до задњих секунди сусрета желели да дођу до победе.
Почетак утакмице протекао је у благој предности домаћина (2:0 – 3.мин; 4:2 – 6.мин; 5:3 – 9.мин) да би затим Тасић са две узастопне одбране (1 седмерац) ”подигао” саиграче који предвођени капитеном Сладићем и све прецизнијим Гојковићем преузимају превласт на терену (6:8 – 14.мин; 8:10 – 17.мин). Права је штета што до краја полувремена Витезови ниси имали мање грешака и бољу реализацију изгледних прилика, јер би у том случају на одмор они отишли задовољнији пошто су били у сталном вођству до пред сам његов завршетак (13:15 – 25.мин).
Тамо где су стали у првом ”Црвени ђаволи” су наставили и друго полувреме желећи да на самом његовом почетку реше и коначан исход утакмице (18:16 – 32.мин; 21:18 – 37.мин). Домаћини предвођени капитеном Станојевим, другим стрелцем Лиге Баруџићем и мотивисаним Касаловићем контролисали су догађања на терену и како је време одмицало увећали су своју предност до максималних пет голова (28:23 – 48.мин; 30:25 – 51.мин). Оно шта су Витезови одиграли до краја утакмице је прави рецепт за њихову игру, за оно шта их очекује без обзира јели то домаћи или гостујући терен и какав је ниво и квалитет противника. Тренер Павловић променом зоне и распоредом играча у њој успео је да поремети сигурност домаћина где су његови играчи изгарајући за сваку лопту и максималним хтењем просто постали непрелазни. Најискуснији Бећировић и најмлађи Остојић, подржани у зони 5+1 од одсталих саиграча, једноставно су били бедем од кога су се тада одбијали напади ривала и поред узета два Тајм-аута. На другој страни, у нападу, улазак Станића на терен био је пун погодак пошто је за само шест минута (49 – 55.мин) постигао ПЕТ голова и тако на велика врата вратио наду Витезовима (31:30 – 56.мин). Оно што је уследило не виђа се сваки дан на рукометним теренима, па ни у режији неког рукометног Хичкока. Прво непредвидиви Мандић са девет метара потврђује своје квалитете (32:31 – 58.мин). Следи Антељова одбрана ”зицера” са шест метара (59.мин – Касаловић) да би на другој страни грубо био заустављен Бандука за трећи седмерац Витезова, што је донело тек тада и прво исључење домаћинима (Касаловић). Сигурном реализацијом седмерца Сладић је 52. секунде пре краја први пут поравнао резултат у другом полувремену (32:32). Домаћини са играчем мање повлаче голмана и са пуним бројем играча нападају за победу. Антељ новом одбраном, овог пута са десног крила, чува своју мрежу, а на жалост гостију одлични Давидовић долази до одбијене лопте и са шест метра постиже погодак на само 12. секунди пре краја и како су многи помислили победу домаћину. Муњевитом реакцијом тренера Обилић узима Тајм-аут и договор шта одиграти са играчем ”више”, односно два играча, пошто повлаче голмана са гола. Смирено Сладић је пар секунди предухитрио сирену и сигурно са девет метара донео гостима радост до неба. Покушали су до душе брзим центром домаћини да дођу и до другог бода, али за тако нешто више није било времена па је за све приказано на овој утакмици правда на неки начин и задовољена.
Наредног викенда (субота – 17,00) Обилић ће бити условно домаћин трећем Супер лигашу из главног града, апсолутном фавориту екипи Партизана, са којим иначе дели термине на Бањици. Биће то лепа прилика, да поновљеном игром из Крагујевца, Витезови задовољни окончају првенствене обавезе у овој години.
СПД РАДНИЧКИ – РK OБИЛИЋ 33 : 33 (16 : 15 )
Сала: Хала ’’Језеро’’
Гледалаца: 100
Судије: Д. Тривковић (Бешка) – Б. Милосављевић (Бешка)
Седмерци: Раднички 4-3 Обилић 3-2
Искључења: Раднички 2. мин Oбилић 6. мин
РАДНИЧКИ: Ђерић (3. одбране / седмерац), Вељковић, Маљевић, Станисављевић 3, Давидовић 6, Мутавџић 4, Перић, Касаловић 5, Баруџић 6, Кнежевић 1, Утвић, Станојев (кап) 9 (3), Станојевић, Ивановић (4. одбране), Барјактаревић (тренер: Р. Курандић).
ОБИЛИЋ: Остојић, Савић 1, Денић, Гојковић 5, Јестровић 1, Дробњаковић 2, Антељ (2. одбране), Иванић, Јовановић 2, Стојановић, Мандић 6, Станић 5, Бандука 4, Сладић 7 (2), Тасић (6. одбрана / седмерац), Бећировић – (тренер: М. Павловић).
МВП играч утакмице: Урош Станић (Обилић)