НЕДОПУСТИВО ОПУШТАЊЕ

За разлику од претходне две утакмице када су исказали примерну борбеност и хтење да остану непоражени, Витезови су утакмицу са другим градским ривалом одиграли највећим делом толико индолентно како не приличи једном члану елитног такмичења. Једноставно од оних који су улазили у игру на прсте једне руке тешко би се избројали играчи који су заслужили прелазну оцену

Знало се одавно да су исходи утакмица оваквих ривала у напред познати посебно што би и неко велико изненађење у позитвном смислу по аутсајдере било само престижно јер се у коначном доигравању такви бодови не преносе због раздвајања екипа у завршници на оне који стреме највишим циљевима и оне којима предстоји борба за опстанак. Без обзира на све изнето жеља за доказивањем на овсаквим утакмицама, посебно младих играча, никако несме бити запостављена. Овако изгледа да се више гледало према семафору, али не да се прати резултат који се увећавао сваки час, већ да се види када ће време што пре да исцури.

Само су први минути припали домаћинима (3:2 – 4.мин) и ту престаје свака похвална реч на њихов рачун јер се до краја полувремена доминација црно-белих из минута у минут увећавала. Узалуд су биле измене, савети, или критике упућивани од тренера Павловића када је то све остајало без ваљане реакције већине играча који су били у игри. Лопта се једноставно није поштовала, шутирало се више кад не треба него супротно што је уз техничке грешке само отежавало могућност да сачува своју мрежу голману Тасићу, једном од ретких који је заслужио прелазну оцену. Двадесетједан (21) примљен гол у првих тридесет минута најбоља је илустрација назови ”игре” Витезова у том периоду утакмице.

Наставак овог назови мини градског дербија мало тога је донео бољег у игри домаћина, пре свега у резултатском смислу (12:18 за 30.минута) јер су се наставиле муке за њихове присталице. Краткотраје позитивне роле (Мандић) употпунило је неколико најмлађих играча из састава Витезова (Остојић, Иванић, Стојановић) који су се у границама својих могућности испрсили пред учесником доигравања у Плеј-офу. Потенцијални репрезентативци Којадиновић и Шотић уз опорављеног и све бољег некадашњег Витеза Вељка Поповића, били су перманента опасност по гол домаћих, при чему нису изостајала и несебична проигравања и млађих црно-белих снага.

Очигледно да су сви из табора Обилића са олакшањем дочекали завршни звук сирене јер недопустиво лоше њихово издање је велика опомена и упозорење да се предстојећа пауза до наставка такмичења (половина фебруара) мора максимало озбиљно искористити у сваком погледу. Опроштај од такмичарских обавеза у овој години Витезови ће имати у четвртак 21. децембра у Обреновцу где ће одмерити снаге у четврт-финалу доигравања за Куп Србије са чланом Супер Б лиге, екипом Радничког.

РК OБИЛИЋ – РK ПАРТИЗАН 25 : 39 (13 : 21)

Сала: УСЦ ”Вождовац”
Гледалаца: 170.
Судије: Г. Ковач (К. Митровица) – С. Милосављевић (Звечан)
Седмерци: Oбилић 7 (4) Партизан 6 (5)
Искључења: Oбилић 4. мин Партизан 8. мин

OБИЛИЋ: Сук, Остојић 3, Савић, Гојковић 1, Јестровић 3, Денић, Иванић, Јовановић 3 (1), Стојановић 3, Maндић 6, Станић, Митровић, Бандука, Сладић (кап) 5 (3), Тасић 1 (6.одбранa / седмерац), (тренер: М. Павловић)

ПАРТИЗАН: Михајлов (5. одбрана / седмерац), Маркататос 1, Јовић 3, Шотић (кап) 3, Арсић 2, Весковић 2 (2), Белошевац (1. одбрана), Којадиновић 7 (3), Арсенић (9.одбрана / седмерац), Мићић 5, Праштало, Поповић 6, Пештић 5, Лазић 4, Ковачевић 1 (тренер: Ђ. Ћирковић)

МВП играч утакмице: Вељко Поповић (Партизан)