ПОБЕДА ЗА ОПСТАНАК

Витезови су по проценама једну од изузетно битних утакмица између клубова који се боре за опстанак, максималним ангажовањем свих који су улазили у игру, савладали ривала са југа Србије кога сачињавају играчи из више клубова који су му приступили делимично на почетку, а делом пред наставак првенства. Знајући све то тренер Павловић имао је, због ЕХФ недеље, доста времена да припреми изабранике за овај дерби зачеља, а колико је успео у томе најбоље показује резултат на његовом крају. На другој страни тренер гостију Теодоровић учинио је све да избегне неповољан исход за своју екипу, па ипак је на конференцији за штампу спортски честитао и упутио похвале колеги и домаћинима за приказану игру и остварен резултат.

Сам почетак сусрета протекао је у минималној предности гостију (1:2 – 3.мин; 2:3 – 4.мин) коју је са реализаторским умећима анулирао први играч утакмице Немања Гојковић. Добрим проигравањима и реализацијом пратили су га Мандић и Сладић тако да су Витезови, уз сигурну одбрану, брзо задоминирали тереном и прешли у вођство (5:3 – 8.мин; 8:5 – 15.мин; 10:6 – 19.мин). Искусни Ракић и Челица, према очекивањима, били су носиоци игре гостију и перманентна опасност по гол домаћина где су овог пута голмани били испод својих могућности. Међутим, одбрана којом је успешно командовао капитен Милутиновић са чак 21. прекидом напада гостију омогућила је константну предност Витезова до четри гола (11:7 – 20.мин; 13:9 – 25.мин; 15:11 – 28.мин). Својим трећим голом у првом полувремену Сладић је послао Витезове на заслужени и мирнији одмор (16:13).

Како се и очекивало кренули су гости у друго полувреме агресивније и убојитије па су брзо дошли до, за њих, повољнијег резултата (18:16 – 34.мин). Надања да ће успети у потпуности да окрену игру на своју страну ”Жутима” је ове вечери угасио поново тандем Сладић – Мандић који уз млађе саиграче спроводе, додуше теже него у првом делу, замисли тренера Павловића. Имали су домаћини поново у више наврата предност од четри гола међутим нису успевали у тим приликама да се одбране односно увећају предност и тако угасе притајена очекивања тада све нервознијих гостију. Ситуација за Витезове бива неповољнија изласком због повреде виспреног Мандића (50.мин – 24:21) што им је озбиљније пореметило темпо постизања голова. Ипак исхитреним шутевима или техничким грешкама гости не успевају озбиљније да угрозе вођство домаћина који су га уз доста зноја сачували, мада су у последњих девет минута постигли само један гол (1:3).

Са новим бодовима Обилић је одмакао првом пратиоцу (Југовић) за три бода и тако много мирније чека преостала два кола првог дела првенства (Динамо – кући, Војводина – гости) у утакмицама које ће послужити за уигравање и већу минутажу играча који су више времена провели на клупи него у игри.

РК  OБИЛИЋ – РK  ВРАЊЕ 1957    26 : 24  (16 : 13)

Сала:  УСЦ ”Вождовац”

Гледалаца: 200.

Судије: М. Aлимпић (Б. Паланка) – З. Црњански (Б. Паланка)

Седмерци:  Oбилић  3 (3)   Врање  5 (4)

Искључења:  Oбилић 10. мин   Врање 10. мин

OБИЛИЋ: Остојић, Савић 2, Денић, Гојковић 6, Иванић 1, Јовановић, Чолоовић (3. одбране), Милутиновић (кап), Стојановић, Maндић 6, Станић 1, Митровић 1, Бандука 2, Сладић 6 (3), Тасић 1 (3. одбране), Бећировић  (тренер: М. Павловић).

ВРАЊЕ 1957: Стошић (2.одбране), Денковић, Ракић 8 (2), Стевановић (кап), Васић 4 (2), Поповић, Павловић 3, Шпањевић (3. одбране), Петровић 1, Станојковић, Стевановић, Челица 5, Тасковић, Миловановић, Праштало, Димитријевић 3  (тренер: Ђ. Теодоровић).

МВП   играч  утакмице:   Немања Гојковић  (Oбилић )