БЕЗ РУКОМЕТА ДО ДАЉЊЕГ

Након што је одиграно 21. коло Аркус рукометне лиге Србије, одлуком 
највиших државних органа, у Србији је због наглог ширења Пандемије корона вируса уведено вандредно стање и сходно томе прекинуте су све активности и такмичења у свим спортовима, па тиме и у рукомету.  Одлуком Управног одбора Аркус лиге одигравање утакмица 22. кола, као и накнадних доигравања у оквиру плеј офа, плеј купа и плеј аута одложено је до даљњег.

Придржавајући се донете Одлуке и рукометни клуб ”Обилић”, члан Аркус рукометне лиге, обавестио је све своје чланове да се због уведеног вандредног стања прекидају сви облици активности и окупљања, и да ће о наредним активностима клуба бити благовремено обавештени.

Наш клуб светлих традиција много тога је прошао у својој деценијама 
мерљивој историји, али као и многи други први пут се срео са оваком 
пошасти светских размера. У таквој ситуацији очекује да ће његови 
чланови, како садашњи тако и они из претходних генерација, личним примерима дати важан допринос у њеном сузбијању за што бржи повратак у нормалу. Радне и наставне обавезе сваки појединац спроводиће сходно личним захтевима и могућностима, при чеме сви они морају имати на уму да су, за разлику од многих вршњака, они и спортисти у рукометном најелитнијем такмичењу у земљи. Сходно томе, уз консултације са  спортским сектором клуба сваки од играча који је ове сезоне био, више или мање, у такмичарском погону треба да у прикладним условима индивидуално ради и на својој физичкој спремности. Значи, да је у актуелним околностима, који не дају могућност великог избора, ниво спортске културе појединаца такав да ће сигурно радити на своме пре свега одржавању физичке спремности, да би могао бити колико – толико спреман да се укључи у редовне активности клуба у пуном обиму, када прође вандредно стање.

У оквиру свега изнетог ево неколико стручних савета и препорука како би активни спортисти у вандредној ситуацији МОРАЛИ да  се понашајуТијана Ћирковић (спортски психолог у Заводу за спорт и медицину спорта Србије) Тренери су ти који би требало са своје стране да спортистима улију додатни мотив и позабаве се оним што тренутно могу, а не са оним што  не могу. Одређени рад у кућним условима, читање стручне литературе требају да унапреде њихов рад. Свима је ово нова ситуација и нико не сме да се криви ако се одмах не снађе на најбољи начин. Морамо да  гледамо да неким активностима које су сврсисходне полако извлачимо из  тога, односно да нe дозволимо да се навикавамо да функционишемо у стању какво је тренутно.Када спортиста има неки проблем, да ли је у питању повреда или оваква  ситуација највидљивије је на почетку. Тада су највише појачане кризе.  Како време одмиче то би требало да буде све мање присутно, међутим да  ли ће отићи у депресију или активно бављење проблемом зависи од тога како ће они размишљати. У ситуацији да нема тренинга, утакмица,  мечева, спортиста може да реагује бурно. Међутим, уколико ситуацију почне да  сагледава на другачији начин и размишља о њој као изазову и крене да тражи начин како да је искористи колико год може и колико год  је то у његовој моћи, у односу на оно ”ако не могу све онда нећу  ништа”, ту ће се направити велика разлика у мотивацији и генералном  осећању у погледу на даљу спортску каријеру после ове ситуације.

Марко Стојановић (Професор на факултету за спорт и физичко васпитање) Научни радови указују: две седмице без тренинга доводе до значајног пада снаге, издржљивости, кондиционе припремљености – што је важнија моторичка способност, већи је њен пад. Детренинг има изузетно лоше последице по врхунског спортисту: што је већи ниво тренираности, већи су негативни ефекти. У складу са научним трендовима спортистима препоручујем три различита типа програма. Први: кратак, али интезиван тренинг снаге у кућним условима – без тегова, реквизита, могу да вежбају на поду, столици, кревету. Други: за превенцију повреда малих мишићних група. Трећи: кратак, веома висок трениг интезитета трчања – 22 минута. Могу то да учине у ходнику, чак и уз степенице. Идеја је да са малим обимом високо-интезиног тренинга изгубе најмање могуће од способности.

Колике ће бити негативне последице физичке неактивности ? Процена је да ће у свим настављеним лигама бити већи број траума, 
пренапрезања… Тако је у НБА пре 10 година порастао за 400% број 
повреда када су због локаута после њега игране бројне утакмице у року од три месеца. То су биле класичне повреде пренапрезања: лигамената, тетива и мишића…

Које су вежбе / тежине на ”менију” ?
Све вежбе са сопственим оптерећењем, или малим, на пример: са 
петолитарским балоном воде, или са дволитарским флашама. То су вежбе налик онима из теретане, али су модификоване – ”бодивејт”: чучњеви  на једној нози, искораци на једној нози, да лежи на плећкама на  столици и подиже кукове, за активацију глутеуса. Односно, све за шта им не треба велико оптерећење, или да могу са приручним: са две – три  књиге стављеним на кукове.

При изласку напоље на трчање: где тачно (ради безбедности) и колико?
Где нема велике концентрације људи! У Београду је то лако наћи – 
паркови, или негде на изласку из града. То су високо-интезивна трчања 15, 20, 30 секунди, са истим периодом опоравка. Кад се тако накупи 20 минута, то је изузетно велики напор за кардио-васкуларни систем, довољно агресиван тренинг да се одржава ниво аеробних способности на задовољавајућем нивоу.

Рад са лоптом ?
О томе се није уопште размишљало. Знамо да ће се изгубити ниво 
такмичарске форме, надамо се, ако се првенство настави, да ћемо имати 7 до 10 дана колективног тренинга. Техника се ради у групи, долази до  контакта, што сада није популарно.

На крају драги Витезови било би добро, ако већ нисте, да нешто од 
савета стручњака и сами спроведете на личном плану, јер тако помажете пре свега себи, а затим и клубу чији сте члан.

До скорог гледања, поздрав и добро здравље Вама и породицама жели
Руководство РК ”Обилић”, посебно другари Даки, Крака, Крле, Радић и Сава.