НАДМАШЕНА СВА ОЧЕКИВАЊА

Да је неко пре почетка надметања у нашој најелитнијој рукометној лиги реално прогнозирао пласман рукометаша Обилића након њеног завршетка, ретки би били они па и најзагриженији поштоваоци ”витезова”, који би погодили њихов остварени пласман. Освојено ПЕТО место са истим бодовним салдом као и широм рукометне Европе позната Металопластика, а испред староседелаца као што су Рудар, Спартак Војпут, Југовић и остали, сигурно да представља прави спортски подвиг, посебно што се радило о дебитантском наступу ове генерације играча екипе са Врачара. Међутим, тако нису мислили и играчи предвођени тренером Данијелом Петковићем, који су од самог почетка такмичења ставили до знања да ће сваком ривалу, без обзира како се он звао и са каквим амбицијама улази у нову сезону, бити врло озбиљан противник са маклсималним уважавањем.

Такмичење у Супер лиги ”витезови” су отпочели са појачинм саставом од неколико играча са великим искуством стеченим играњем у земљи и иностранству, као што су Милан Ћоровић, Милош Ивошевић, Бобан Живковић и играчи из домаћих лига Лука Минић, Иван Антић и Дарко Живановић. Тако су, уз гро играча који су изборили пласман за играње у елити, руковоство клуба и стручни део тима формирали врло респектибилан састав који је игром и резултатима током одиграна 22. кола то углавном и потврдио. За боље упознавање и уклапање новајлија са постојећим саставом клуб је организовао, пред почетак јесењег и наставак пролећног дела такмичења, више дневне припреме на Златибору и Бечеју. Права је штета што један број играча, због професионалних и личних обавеза, није био у могућност да обави наведене припреме које су, како се потврђује већ неколико сезона, од великог значаја за спремност и реализацију пуних играчких капацитета сваког појединца. На жалост, наведени проблеми око бројности играчког састава код реализације припрема, наставили су се и касније код спровођења тренажних активност, које су иначе биле на граници толерантног минимума за овај ранг такмичења. Тако су од укупно 29 лиценцираних играча за сезону 2017/18. само два (2) играча имали наступе на свим (22) утакмицама (капитен Радовић и Ивошевић), док је још осам (8) играча наступило на минимум 80% одиграних утакмица (укупно наступила 22 играча на 7 до 22 утакмице). Имајући наведене бројке у виду, као и евидентне повреде и здравствене проблеме више играча, очигледно да је тренер Петковић имао доста проблема око реализације својих замисли и програма, у чему му је иначе у првом делу првенства асистирао Марко Павловић. Да игра и остварени резултати Обилића нису остали не запажени не само од спортске јавност већ и од струке (тренера) екипа учесника у Супер лиги говори и то што су играчи Обилића на 15 од 22 утакмице били проглашени за МВП играче на тим утакмицама (Ћирић, Ћоровић и Аничић по 3 пута). Да добре игре и остварени резултати клуба нису остали не запажени најбоље потврђује и то што је после многих генерација играча које су играле у Обилићу из садашње генерације играч Стефан Ћирић позван у сениорску репрезентацију Србије у оквиру припрема за учешће на Европско првенство у Хрватској у јануару 2018. године.

На крају јесењег дела ”витезови” су остварили пласман деобом трећег места са истим бројем бодова као екипа Слоге ЗФ из Пожеге и били носиоци признања за фер-плеy као најдисциплинованија екипа. Због необјашњиво слабо одиграног полувремена у Суботици и поклоњеног бода у Пожаревцу у задњим секундама меча, бодовни салдо пред паузу у првенству могао је реално бити још већи, а тиме и пласман успешнији.

Пред наставак остатка пролећног дела (девет кола) такмичења екипу су мање више ненадано напустили прво Стефан Ћирић (Шпанија) и Лука Минић (Партизан), а након 17 кола и Бобан Живковић (Железничар). Био је то приличан удар на квалитет састава ”витезова” јер се радило о играчима који су имали битне улоге у јесењем делу првенства. Последњи је екипу попунио искусни, некадашњи члан Обилића, Дарко Живановић на коме је базирана искључиво игра у одбрани. И поред наведених кадовских хендикепа, у обиму какве није претрпела ни једна екипа, то се ипак није одразило на игру и резултате какви су се предвиђали у наставку првенства. Додуше првенство је настављено неочекиваним и изненађујућим поразом у Пожеги, да би се редови ”витезова” брзо консолидовали па је солидни бодовни салдо наставио у наредним утакмицама да се увећава. Након сигурне победе над екипом Партизана, једном од претедената за највиши пласман, остварене су победе против екипе за свако поштовање из Костолца, као и на гостовању у ’’врућем’’ Зубином Потоку. Тако је Обилић потврдио правило да екипа која оствари у серији три победе, побеђује заслужено, и да је тако искључиво сопственим снагама изборио шансу да у задњем колу приреди највећи спортско изненађење, а то је пласман у плеy-офф међу наших шест најуспешнијих екипа у доигравању за првака државе и излазак на међународну сцену. О својој судбини одлучивали су сами у дуелу са градским ривалом екипом Црвене звезде, која је још пре ове утакмице већ обезбедила учешће у плеy-оффу. Победом у овој утакмици ”витезови” су имали обезбеђену чак трећу позицију иза екипа Железничара и Партизана, и са Црвеном звездом (четврто место) играли би уз Динамо (Панчево) и Војводину у доигравању. И нерешени исход меча задњег кола гарантовао је Обилићу улазак у даље такмичење са бодом предности у односу на екипу из Шапца. На жалост, спортска срећа и концентрација у задњем нападу, за нерешени исход, нису били на страни ”витезова”, па су црвено-бели победом широм отворили Металопластици врата у плеy-офф, и то са истим број бодова као и Врачарци, који су остварили слабији пласман због лошије гол разлике из међусобних дуела. Жал за пропуштеном приликом остаје, али остаје и понос на све што је остварено као резултат искључиво и само сопственог знања и умећа, на чему су им одали признање многи пријатељи и познаваоци рукомета широм Србије.

’’Витезови’’ су, поред Партизана и Металопластике, једини успели да дођу до бодова (нерешено) против лидера првенства и сигурно најквалитетније екипе Железичара из Ниша, док су прави подвиг направили победама над перјаницама садашњег српског рукомета екипама Партизана и Металопластике (у Шапцу). Тако је укупно гледајући екипа Обилића у сусретима са преосталих 11 учесника Супер лиге за ову сезону освојила четри бода против екипа Рудара, Мокге Горе и Југовића, три бода са екипом Пожаревца, два бода у дуелима са Партизаном, Металопластиком, Слогом ЗФ, Спартаком и Шамотом 65, бод у двомечу са Нишлијама док је екипа Црвене звезде једина успела да буде боља у оба сусрета са ’’витезовима’’.

Што се тиче Обилића ова сезона је утакмицом против Црвене звезде окончана, и до првог јесењег судијског звиждука у Супер лиги следи неуобичајена и необјашњиво дуга пауза од преко пет месеци. За остварене резултате у протеклој сезони ”витезови” имају са чиме да се подиче, али то их сигурно неће успавати и опустити. Искуство и темељи за даље успехе постоје, уз нужно ”освежење” играчког састава, на управи је да тренеру Петковићу и његовим пуленима, као што је то чинила и до сада, омогући све потребне пред услове да се нешто слично остварено у овој, понови и наредне сезоне.