ЛЕСКОВЧАНИМА ЛЕПО У БЕОГРАДУ

После Црвене Звезде и Партизана екипа Дубочице победила је и трећег  члана Аркус лиге из Београда и тако потврдила да до сада остварени резултати и пласман нису случајни. На другој страни уложени напор и труд домаћина није био довољан да забележи повољан резултат и крене ка средини табеле.

Иначе ово је била опроштајна утакмица Витеза Николе Миљаковића од дреса Обилића, који након 10 година играња у њему, престаје са играњем рукомета због професионалних обавеза ван земље. Хвала ти Профо за све што си играчки учинио за екипу Обилића.

Од самог почетка утакмице видело се да ће жеља Витезова за освајањем нових бодова бити тешко остварљива јер су се Лесковчани очито добро припремили за ову утакмице. У том смислу нису дозволили да резултатски заостану ни једног тренутка (0:2 – 3.мин, 3:3 – 6.мин, 6:5 – 10.мин).  Зато је сваки погодак Витезова био плод великих напора јер је чврста  одбрана гостију, још у њиховом зачетку, ометала нападе домаћина где је  у тим тренуцима једина светла тачка био Слободан Павић. На другој  страни подршку саиграчима давао је правовременим одбранама млади чувар мреже Радисављевић, након којих су уиграни гости, предвођени изврсним Андријом Атанасковићем, углавном успешно реализовали своје нападе  (8:10 – 20.мин, 9:12 – 24.мин, 10:13 – 26.мин). Не велика, али  заслужена предност гостију од три гола после првих 30. минута (11:14), представљала је пре свега психолошки битан мотив пред наставак утакмице.

Увидевши испољене слабости из првих 30. минута почели су Витезови, уз одређене играчке промене у постави и зони, да смањују заостатак да би после дужег времена поново поравнали резултат (17:17 – 40.мин). Међутим ту су се, на њихову жалост и њихових присталица, завршиле жеље и надања за потпуним преокретом јер су гости под командом  Атанасковића и јуниорског репрезентативца Николића, сачували тешко стечену предност (17:19 – 43.мин, 20:21 – 48.мин). Наредних шест минута утакмица је била практично и одлучена јер је комбиновано старо-млада постава Лесковчана казнила нове слабости домаћина и поново дошла до убедљиве предности (21:25 – 54.мин). До краја узбудљиве и ”тврде” утакмице бележимо последње напоре Витезова да макар избегну  пораз (23:25 – 57.мин), али ту је био и крај њихових потајних очекивања.

Све у свему тешка, али и заслужена победа тактички и физички спремније екипе Дубочице, која треба да представља озбиљно упозорење Витезовима  како би што корисније искористили десето дневну ЕХФ паузу, пред гостовање 30. октобра фењерашу из Аранђеловца.

РК  OБИЛИЋ – РK  ДУБОЧИЦА 1954    23 : 27  (11 : 14)

Сала: УСЦ ”Вождовац”.
Гледалаца:  200.
Судије:  И. Мандић (Нови Сад) – Н. Ковачић (Нови Сад)
Седмерци:  Oбилић  6 (5)   Дубочица 5 (5)
Искључења:  Oбилић  10. мин   Дубочица  20. мин

OБИЛИЋ: Радовић (0 одбрана), Подрашчић 3, Вокши, Ерић, Аничић 6 (4),  Јестровић 3, Дражић (3 oдбране), Миљаковић (кап) 2, Мирић, Павић 3, С. Mилутиновић 1, Теодоровић 1, Maндић 3 (1), Ивошевић 1, Ђорђевић, Тасић (5 одбрана). (тренер Д. Петковић).

ДУБОЧИЦА 1954: Пешић, Цветковић 1, Симић, Продановић, Станковић 3, Николић 3, Маринковић (кап) 5 (5), Павловић 1, Мађар, Митровић, Гашић (2 одбране – 1 седмерац ), Радивојевић, Матовић 7, Радисављевић (8 одбрана), Атанасковић 7  (тренер С. Миљковић)

МВП  играч  утакмице:  Андрија Атанасковић  (Дубочица 1954)