РАЗВЕДРАВАЊЕ НАД ВРАЧАРЕМ

Мада су поражени, овог пута од водеће екипе у групи Б из Ниша,  ”Витезови” су након Шабца поновили већим делом утакмице игру којом могу бити углавном задовољни јер је много тога у њој, у односу на претходне утакмице, кренуло на боље.

Сегменти ”празног” хода и даље су присутни у игри ”Витезова” и то 
је сада проблем који би требао да се временом што мање, и краће, 
дешава. Неколико промашених изгледних прилика, односно одбрана сјајног  Коцића на самом почетку сусрета, створили су предност његовој екипи, а да је тек почело да се игра (2:7 – 8.мин). Ни рани тајм-аут Павловића није пресекао ривале који су све до половине полувремена одржавали предност која би била сигурно и већа да голман Дражић није имао низ изврсних одбрана (6:10 – 16.мин). Тек након тога домаћини почињу да играју како се то од њих и очекује и преко Теодоровића и Ивошевића смањују заостатак на минимум (10:11 – 20.мин; 11:12 – 23.мин). Питање је да ли би дошло до потпуног преокрета да су имали у тим тренуцима ”фортуну” и још по ”некога” у своју корист, тек тренер гостију је био приморан сада он да узме тајм-аут. До изражаја долази у тим тренуцима искуство ексрепрезентативца А. Стојановића који закључује полувреме погодцима и повољним резултатом у корист Нишлија (15:17).

Више утакмица друго полувреме ”Витезови” започињу јалово, мада сада старају прилике, али мрежа Коцића мирује. То растрчани гости користе да углавном преко браће Радивојевић стигну опет до лепе предности (16:22 – 39.мин). Следи ново ”буђење” домаћина који опет 
успостављају равнотежу играјући гол за гол (20:25 – 47.мин). Сада је 
Подрашчић тај код ”Витезова” који држи прикључак својој екипи 
међутим гости из Ниша не дозвољавају да испусте предност као у првом полувремену. Време ради за њих, а уз то и судије неким својим одлукама уносе нервозу у редове домаћина, који осим часног пораза и обећавајуће  игре, како је изјавио тренер гостију, више нису могли да учине. Треба нагласити као куриозитет да се у стрелце уписао најмлађи играч на утакмици, кадет Антић (16 година) који је успео у последњем нападу да савлада најстаријег играча на терену Коцића.

Укупно гледајући последње две утакмицу против ривала који гаје високе такмичарске амбиције игра ”Витезова” иде на горе, добија неку физиономију где мора још да се ради и надграђује, екипно и 
појединачно. Колико ће то све потрајати и бити на потребном нивоу 
показаће сусрети који следе против Црвене звезде (среда – 19.30) и 
Новог Пазара (субота – 19.00).

РК  OБИЛИЋ – РK  ЖЕЛЕЗНИЧАР 1949    27 : 23  (17:13)

Сала: УСЦ ”Вождовац”
Гледалаца:  без публике
Судије:  М. Секулић (Зрењанин) – В. Јовандић (Зрењанин)
Седмерци:  Oбилић  7 (5)   Железничар  2 (1)
Искључења:  Oбилић  6. мин   Железничар  6. мин

OБИЛИЋ: Радовић (кап), Жујовић 3 (2), У. Савић, Подрашчић 4, Топаловић 3 (2), Антић 1, Јовановић, Н. Савић, Теодоровић 5, Дражић (15 одбрана), Кнежевић, Станисављевић 2, Милутиновић 1 (1), Поповић 3,  Ивошевић 5, Тасић – (тренер М. Павловић).

ЖЕЛЕЗНИЧАР: Матовић, Бојан Радивојевић 3, Д. Стојановић, Аризановић,  Станојевић 4, Петровић 1, Борис Радивојевић 5, Милосављевић 2 (1), Анђелковић 3, А. Стојановић 5, Јестровић, Егић 6, Антић 1, Костић, Павловић 2, Коцић (кап – 11 одбрана – седмерац) – (тренер Ђ. Теодоровић).

МВП  играч  утакмице:  Александар Стојановић  (Железничар 1949)